Учитељ

припремила већ извршеном реорганизацијом у смислу чл. 345 и 76 Закона о чиновницима, т. ј. установљењем бановинских секција. Поред тога, интервенцијом управе, успело се да на чело бановинских организација дођу њене присталице, што је у знатној мери олак. шало управи да постигне жељени циљ. И најзад, атмосфера јавног живота у то доба била је таква, да је скучила све иницијативе и на свима странама се осећала дубока резигнација и повученост. Под таквим околностима Главна скупштина је била само формалност и све су ствари свршене неописаном брзином. Осим поздравних говора није више било других, Сви су извештаји примљени без дискусије; исто тако немо и брзо свршено је и најосетљивије питање: избор управе. Ранијих година су се на томе питању водиле велике групне борбе и на њему се развијала најживља делатност делегата, а ове године је то питање свршено без икаквих трења и сукоба. У Извршни одбор су ушла ова лица: гг. Дамњан Вашић, Вујица Петковић, Милић Мајсторовић, Живојин Савић, Благоје Радојевић, Светозар Поповић, Тихомир Јевтић, Радиша Стефановић, Петрија Симић и Филип Тошовић. Овај се одбор по избору констиутисао и за претседника је изабран Дамњан Рашић и за секретара Благоје Радојевић; уредник „Учитеља“ био је Вујица Петковић, а „Народне Просвете“, Милић Мајсторовић.

Држимо да би историска објективност налагала да истакнемо уверење, да међу овим учитељима који су попунили управу Д. Рашића има знатан број и таквих који су, заведени историским моментом у коме је дошла ова Управа на чело Удружења, више имали у виду националну задаћу коју је та управа по њиховом личном уверењу требала да изврши, него негативне стране које тај поредак имао за учитељство и будућност његове организације.

Овим је завршен први чин драме која је почела на јубиларном Конгресу 22 августа 1930 год. Управа г. Дамњана Рашића и његова просветно-политичка ориентација добила је потврду једне учитељске скупштине у којој је заседавало 208 учитељских претставника и 107 вирилних чланова. То јој је дало повода да тврди да је изабрана једногласно.

Активност опозиције -

ИМ пре скупштине било је у свима учитељским срединама чланова организације који нису одобравали рад нове управе. Једно осећање негодовања могло се запазити још од првог дана новог поретка, али се није испољавало. Разлог за то је више објективне природе. Опште стање у држави и друштву било је такво, да се супротна мишљења нису исказивала јавно. Али то никако не значи да их није било.

У предњим излагањима јасно је изнето, да је управа Д. Рашића наметнута учитељству. Ту је основни узрок што је управу Д. Ратшића пратило латентно или отворено нерасположење учитељства од самог почетка до краја и то се испољавало на разне начине у целој земљи. Али видан знак тога нерасположења или боље рећи