Филателиста

или - ранорац. као. знак GO O 0 Њихов реон кретања био је доста вели-

ки: ишли су пешице чак до Скопља и Битоља. Звек њиховог прапорца пошто-

_вали су чак и горски хајдуци. У Србији их 15 било до. 1830 године“). _

(наставиће се) -

Употребљена литература:

1) Д. Страњаковић: Карађорђе. и 1938.

"=> М. Петровић: ODOLEO и установе обновљене Србије 1. Београд. 1901.

5 Новине Србске од 1934 г.

5) Срет.. Л. Поповић: Путовање по новој Србији.

>) Др. Куниберт: Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића. Београд. 1901.

Бео-

6) Тих Р. i OR. Из Србије кнеза Милоша. Београд. 1922 i _ Др. М. Мирић: Економски ава У Србији од досељења Срба до ослобођења од Турака. Загреб. 1989. : |

5) Вук Ст. Караџић: Даница за 1827 r.

% N. von Philippovich: Das Leben und Wirken eines oesterr. Ofiziers. 1913. Е

15) Др. М. Гавриловић: Милош Обреновић. !Е.

11), M. Ње бија.

1) Ото Пирх: Путовање ло Србији и 1829 години. Београд. 1899.

1) Др. С. Тројановић:. Саобраћај у нашим земљама ранијих времена.

1) М. Ковачевић: Весници и пошта

Милићевић: Кнежевина Ср-

- кроз векове. Београд. 1938.

ВЈЕКОСЛАВ ТРБАРИЋ

Оторан поште ка Далеког истока у Европу нонден ||} вола

Пре овога рата мењао сам се са више филателиста, међу осталим и из Енглеске и њених колонија. Наравно. пошиљке сам увек слао. препоручене, док сам ја мвек, па и пошиљке веће вредности примао од Њих обичним писмом. Један од тих ме је и питао, зашто шаљем пошиљке препоручено, јер је то за њега неразумљиво, и да мој случај није усамљен.

То је било пре 1940 године, када су већ. све државе Европе имале своје поште и поштански саобраћај уређен свим модерним, културним и техничким тековинама, а да видимо како је слата пошта У Европу са далеког Истока пре 1900 године т. ј. под крај ХОХ века.

Др. Милан Јовановић у својим путопи-= сним цртама .Тамо амо по Истоку“ (свеска прва, стр. 157. Издање Српске пњижевне Задруге) о отпреми поште са далеког Истока у Европу концем ХЈХ века пише;

„Бомбајска лука била је чно жива. Паробродићи, којих овде има безброј, крстарили су по њојзи и сваки је носио по једну дружиницу, Између њих журиле су се малене шиљасте "барке индиске са по два, три пасажера, и све су грабиле једном огромноме пароброду који је стајао, као и наш, спреман за полазак. То је био брод пенинсуларне компаиије која отправља поштанску службу између Индије и Европе... Он полази не дељно један пут и тога је дана цело британско друштво. у Бомбају на ногама.

данас необи-

да држе отворен

Свако ту има да преда своју пошту писма, пакетиће, сандучад, — и то они који су се закаснили на главној пошти

или који су чекали последњи час поласка, да пошљу још какав глас у своју постојбину. Многи испраћају своје сроднике, пријатеље и познанике, и кад се сви прикупе около брода. ту је таква врева од барака и вапорета, да морају полисмени пут броду. Ови пароброди плове с големом брзином до Суеца; ту предају своју пошту, возу што их лочека и за дан пребаци у Александрију; овде опет чека пароброд и. кеко прими пошту. креће без обзира на пасажере и трећега је дана у Бриндизи. Бомбајска пошта стиже деветнаестог дана у Лондон. и тога је дана Лондон исто тако узрујан, као што је био Бомбај при поласку, јер та је пошта из свију крајева британске Индије. · „Поштанска служба енглеска достигла је своје савршенство. Здања поштанска одликују се својом лепотом и огромним размерама својим од свију осталих државних грађевина, и колика је год навала У њима, поглавито у поштанске лане, служба се врши тако брзо и прецизно, да нико ту не мора да чека. Девиза британста „Шште 15 топеу“ огледа се и у поштаноком урећењу њиховом: нико ту не чекл

на „рецепис“, јер рекомандована писма тако се ретко предају. да се чиновник свагда зачуди кад чује реч „кесоптапдо“

За више година предавао, сам писма на