Филателиста
свима поштанским е Суепа до Хонконга; у кописи, У неким беше и (упутница на исплату); сва су била просто франкирана, и нигде се ниједно пи-
смо изгубило није. Овај ноторичан слу-
чај може послужити за мерило савесности којом се обавља поштанска служба у енглеским колонијама. = 5
А каква је огромна та служба, појмиће мој читалац. кад му кажем да сам се једнога дана кад је из Бомбаја полазила пошта за Европу. извезао на обалу, да вилим како се експедира На обали је стајао шпалир од полисмена и код стубипа једна гомилица кулија. Писма су сва сортирана и смештена у вреће које се затварају гвозденом шипком. на крају које стоји завезана дрвена таблица с ад-
и. Такве вреће се доносе у расточе
колима, и како која кола дођу, кул
__часак пренесу вреће у ванпорет који чека. "у дну стубица: како се овај напуни, от
плови пароброду, а други заузме његово место. То иде тако, док се сва пошта не преда. Из прва се товаре вреће. затим иду пакети, а најзад нови бели сандучићи од лебелих дасака, опасани гвозденим обру= чима; шта је у овима, мој читалац ће лако погодити, ја ћу му само рећи да свако сандуче морају да носе по двојица... = Вапорет, што прима британско благо вози собом и чиновнике британске и ескорту. Мимо сву брзину и тачност у раду. траје ова манипулација 60—90 минута. То је бомбајска пошта, и сад нам је већ јасно зашто толика врева у Лондону, кад она. стиже“.
Д-р А. ЧУБИНСКИ
занемарено подручје
Све живљи и бржи темпо живота натег лоба имао је својег одраза и у филателији. Почев од свршетка првог светског ра-
та скоро у свима земљама веома је уче-_
стало издавање нових емисија поштанских марака, често без икакве везе са стварним потребама поштанског промета. (ова појава има много узрока. Прво, поштанска марка се је употребила као један врло згодон начин да се историјски погогђаји из прошлости, јубилаони датуми и велики датуми из салашњости комеморирају специјглним емисијама. Затим пронађене су лобротворне марке са доплатним вишком греко поштанске номинале, помоћу којих се на врло лак начин долазило до потребних средстава за разне. често племените, циљеве. Играли су при томе улоту џи сасвим оправдани моменти пропагандистичког карактера. Најзад у неким земљама смиљеност поштанске мархе почела је у велико и да се злоупотребљева. те су се у теквим земљама (н. пр. у Румунији, Сан Марину и, последњих година у СССР) понеле редовно да -позављују многобројне емисије. које су имале отворен карактер израбљивања филателије у спекулативне сврхе.
(Ова поплава нових емисија у току последњих деценија завела је многе филателисте на пут скупљања само нежигосаних марака послератног (мислимо на пр= ви светски рат) доба и на тај начин све више и више напуштано је скупљање прво жигосаних“ марака уопште, а напосе старих класичних марака.
Важну улогу у генези ове појаве играле су три нарочите чињенице: Прво, старе класичне марке мење су приступачее од нових емисија како по њиховој пресечној вредности, тако и према могућ= исстима набављсња; друго, да захтеви филателиста у погледу квалитета морака знатно су се повећали, а молерна марка лакше и потпуније задовољава те зехтеве: и. најважније. треће, скупљање класике захтева од филателиста много више знања, студија и искуства но „скупљање модерних марака, 2 данас све мање и мање има филателиста, који тим знањем и искуством располажу. можда због тога ште убрзани темпо живота и рада данас оставља филателистим“ све мање слобод= ног времена за филателистичке студије.
Због свега овог.а и још, можда, услед и неких других секундарних разлоге, постоји једно велико и достојно сваке пажње филателистичко подручје код нас (али, сре ћом, У много мањој мери У иностранству) дансс скоро: потпуно занемарено. То подручје је: скупљањг старе класике. #0
Циљ овог чланка је да потсети наше, филателисте на ово подручје, нарочито донас. када се у шелом свету прославља 75-голишњица Светске поштанске уније. која је оснозена 1874 године. Та година претставља границу између сторог класичног доба поштанске марке«и периода од 1875 ло 1914 год. који обухвата прелазно доба од старе класике ка модерној
марци, Наравно, до овде границе нису апсолутне природе џи свеки скупљач мо“ же. према своме властитом укусу н пре-
„= mi
||