Филателиста

ма своме избору земаља, да помера 'ове границе за своју. на аи своме нахођењу. По нашем има много великих предности према мар_кама прелазног и модерног лоба.

Пре. свега патина времена даје њихо-

а стера_ класика

вом, често једноставном, изгледу једну отменост, коју марке доцнијег доба никад немају па ма како да је савршена њихова израда. Дакле с тачке гледишта чисте естетике класична марка је лепша од модерне. Богатство и. лепота жигоза код класике такође знатно“ надмашује модерно доба (као пример поменупемо жигове код старе Аустрије, или колонијал= не жигове на маркама метропола као претече колонијалних марака код Француске, Енглеске и Немачке) Даље, права филателија не познаје територијалних граница — идеални филателиста требао би да скупља марке целог света — један задатак који љив, пре свега из финансиских разлога. Међутим, скупљачу старе класике и ово није "немогуће, јер, изузев релативно малог броја великих раритета, класична маркаги данас није неприступачна. Затим, у класично доба марке су се искључиво према стварним потребама поштанског саобраћај и код њих нема спекулативних излања, према чему ни у данашњем промету тих марака никад нема спекулативног карактера, који толико шкоди данашњеј фнлателији. Међутим. по 'овојој интересантности, како за скупљање нормалних марака, теко и за љубитеље специјализације, класика претставља венадмашан интерес. За

КРОЗ ФИЈАТЕЛ

ШПАНСКА ЗАПАДНА АФРИКА

На место досадањих. области. SAHARA ЕЗРАМОГ ин ТЕМЕ јавља се за филателисте нова област, чије ће марке носити натпис ТЕККТТОК1ТО5 РЕГ. АБЕТСА OCCIРЕМТА! ЕЗРАМОГА. Њена прва марка угледала је свет 10. октобра 1949. и то је била марка издата за прославу 75-годишњице Светског пошт. савеза,

ПРЕСТАНАК ИЗДАВАЊА ДВОСТРУКИХ МАРАКА У ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

Као што је познато Јужна Африка је издавала своје марке са натписима на два језика паралелно т. |. једне са натписима на енглеском (ЗОЏТН АЕЕСА), а друге на африканском (50 1П0-АРВЕКА). Са коме-

је данас потпуно неоствар--

издавале.

прву трупу скупљача (генералне. збирке) поменућемо, поред ошште европске класике, марке Сједињених Америчких Држава, Мексика, Бразилије, Уругваја и енглеских колонија: За другу групу (специјалне збирке) — марке Кнежевине Србије; прво издање Шрне Горе“ (зупчања и водознаци); прво издање Аустрије (на= пири, водознеци, жигови); енглеске марке са ознакама плоча, Финску (зупчања), Русију (папири. водознаци, низнсе боја); грчке мгрке са великом Хермесовом главом, Прве емисије Цејлона (водознаци и зупчања), Рт Добре Наде, Мексиканске марке са сликом хидалга и ознакама градова итд. итд.

Најзад, свако озбиљно скупљање ма-

рака несумњиво захтева од филателиста доста замашне материјалне жртве. Према томе, ма како. да се идеално схвата филателија, један скупљач марака мора да обраћа пажњу на оно што необавља, ако не жели да ргзбацује своја средства С ове тачке гледишта, нарочито ако се приликом „набавке марака обраћа довољна пажња на њихов квалитет, класична марка претставља најсигурнији пласман који, при томе, нема ни сенке спекулативног карактера, што готово никад није случај са модерним, нарочито нежигосаним, мар= кама. · _ Дакле, — сетимо се жласике! Њено скупљање обогатиће наше филателистичко звање, допринеће оплемењивсњу нашег филстелистичког укуса, корисно ће нам послужити и за просуђивање и про цењивање и модерних марака-и увек ће оправдати материјалне жртве, које ћемо евентуално за њу учинити.

ИСТИЧКИ СВЕТ

моративном серијом, издатом 1. ХИ. 1949. изгледа да се престало са издавањем тих паралелних издања, већ ће бити натписи на оба језика на свакој марци, те ће према томе џепови скупљача ових марака у будуће бити поштеђени за половину издатака ХОЛАНДСКИ АНТИЛИ

једну нову све области

добијају још Марке

Филателисти област за скупљање.

"носиће у будуће натпис МЕР. АМТИЉЕМ,

Прва марка са новим натписом појавила се 1. Х. 1949. Раније су марке за Холанд. Антиле и за Кирасо носиле заједничко име МЕР. АМТИСШЕМ — СОКАСАО и водиле се под Кирасо=ом.