Филателиста

Пе слунбана. поште и поштанске вредности 1 — АЛБАНИЈА И ЊЕНА ИСТОРИЈА. ___ДО_ПРОГЛАСА НЕЗАВИСНОСТИ

__М ако нам је Он непосредном суседству, и ако је њена историја врло тесно везана за нашу, ипак је ми врло слабо познајемо. Због тога, пре но што

пређемо на излагање развоја глбанских“

пошта и поштанских вредносница, биће корисно да се у кратким потезима упознамо: са Албанијом и њеном политичком историјом ранијих времена, нарочито с обзиром на њене везе са стерим српским државама.

Албанија се налази у западном делу Балканског полуострва. наслањујући се на Јадранско море. Дуж мора су највећим делом равнице, иза којих се, као горостасни амфитеатар. уздиже планински венац до висине преко 2500 м. По тим планинским гребенима на северу и истоку протеже се граница према Југославији, 8 на југо-истоку према Грчкој. — Целокупна површина Албаније износи 27.988 кв. км. — Становништва нема ни пун милионЈ) |

Клбанци живе углавном на подручју где су некада живели стари Илири и носе: име јелног већег илирског племена (Албонои). Због тога већинг научника сматра Албанце као илирске остатке, Неки од новијих лингвиста споре тачност те идентификације си налазе блискост између албанског и трачког. Албанци сами зову себе Шкипетарима (Зћатрегаг), а своју земљу 5Зћатрта. Језик садржи прилично велики број архаизама и страних речи (латинских, словенских и турских); дели се, у главном, на два дијалекта: северне Гоге и јужне Тоске; граница им је,

од прилике, река Шкумба. Од северних племена у нашем суседству најважнији су Малисори и Миридити. — Јединствен књижевни језик спроводи се тешко. Тиме се могу делом објаснити и разлике и нетачности у натписима на маркама, на које ћемо чешће наилазити у.току даљег излагања и описа марака.

Најважнији градови: главни град Ти~

рана (Тигапе) са оближњим главним 3емаљским пристанишним · градом Драчем (Оигте); у северној Албанији Скадар

Љеш (Сезћ) са пристаништем у цен-

(5ћКкодег) и у Св. Јовану Медовском (Зћепе п);

1) Џодаци из mena »Albanien und seine Postwertzeichen« von Wallisch.

тру. државе ба (ЕГраева) са. приставишним градом Кавајом; лаље на југу Берат (Вегађ, Корча (Когсе) Аргирокастро (Сипоказа), Тепелени (Терејепе) и пристанишни грал Валона (М/опе. Мјогају сасвим на југу пристаниште Санти Ква-

"ранта (Загапда, а доцније, за време итг-

лијанске окупације Рогто Edda).

„За време римске власти на Балкану развијали су се нарочито градови Драч. Валона и Скадар. Из Драча је волио У

· Солун велики и чувени римски пут Via

Еопана. Римски путеви везивали су 2гл= банске приморске градове са осталим 33леђем на Балкану.

Утицај романског елемента узимао је маха међу Албанцима и оставио много трггова код њих, особито у језику.

Политички. Албанија за луго није имала нарочитог значаја. Од краја Ју века она је била визачтиска провинција. Семо име и појам Албаније ограничени су би-

ли у раном средњем веку на узан круг око Кроје, а тек доцније се проширила на подручје севера и југа. >)

После побеле над византинским царем Василијем 11 (17. августа 986. г.) македон= ски цар Саммило освоји целу драчку 0бласт са градом Драчем. После того удари на Зету, у којој је владао кнез Јован Владимир, а кад му се овај предаде. посла га у заточење у своју престоницу Преспу, а он продужи продирање кроз Зету до. Дубровника, па затим преко Хума, Босне и Рашке врати се у Преспу н ту се измири с Владимиром, удаде за њега своју кћер Косару. поврати му државу.

па му још поклони и неке крајеве драчке области, који остадоше под његовом управом све до његове смрти. 22. маја

1015. г, (када га Самунлов последник на престолу, Јован Владислав на превару домами у Преспу и погуби).)

Кнез Јован Владимир проглашен је 34 свеца и његово тело било је пренесено и сахрањено у Маријиној цркви у Крајини на, западној страни Скадарског језера. Данас почивају свечеве моћи у манастиру Св. Јована (Шин Ђон) код Елбаса-

Влад. Ћоровић у „Народној ЕнСт. Станојевића и у“ „Срп. од 16. априла 1925.

од JbИзда- =) Др. циклопедији“ Књиж. Гласнику“

% Мсторија Српског Народа“ Ковачевића и ЈЉ. Јовановића, св. П. ње Српске Књиж. Задруге.