Филателиста

(1082 политички 3 би Нормана и Византинаца. —- ( с освајали северне крајеве Албаније од Н мањина времена (1180—1186.) >) Године · 1183. Немања је заузео Скадар са тврђавом и нека још места око њега. — Кад је основано лгтинско царство. (1204.), Албанија је дошла под власт епирског деспота, лоцније цара, али је одржавала живе везе са Србима. Господгр Кроје Димитрије Прогоновић постао је зет (Стевана Немањића. — После пораза цара те-

голора Епирског на Клокотници Албанију ·

су освојили Бугари и држали је кратко време (1230—1246.). а после тога поново је потпала под Никејско перство. Епирска тинсстија била је у сукобу са грчким господарима у Никеји и ушла је у везе са западњацима, посебно са Манфредом, краљем Сицилије. Савез епирско-франачки гомогас је и српски краљ Урош и успешно је ратовао у савезу с њима против Никејаца. У Албанију су ушле чете сицилијанског краља. Њих су после пораза Манфредова (1266.), замениле чете анжуј= ске династије. Карло |. освојио је 1272 г. Драч и Берат. а ломало и осталу Албанију, и тако је постао непосредни сусед Срба. Тада се први пут јавио појам „албанске државе“ или .албанског краљеве ства“ (тегпшт Аапјае). Планове гнжујске тинастије против Византије помогао је једно време и кргљ Драгутин, сродник Анжујаца по жени, и краљ Милутин. Али, Византија је успела да потисне Франке из Албаније и да им ограничи власт на сем Драч с малом околином. Кад се краљ Милутин оженио грчком принцезом Симонидом (1299.). променио је своју политику према Византији у њену корист (сем кратког прекида око 1308.), и дошао је с тога у сукоб с Анжујцима, Тада се јављају његове претензије "на Албанију. Млетачка влада писала је Милутину 10-5 1309 Kao Servie, Chelmie, Dioclie ac Albanie тест. Потпуно освојење Албаније з2 Србе извршио је Душан од 1343—48; у франачкој влести остала су само приморска места. Кад је ратовао у Епиру и Тесалији 1348 Душану су Албанци чинили многе услуге, сачињавали добар део његове војске и он их је рлди тога награђивао и помагао њихову емиграцију у Епир. Од једне раније сеобе (1325) и од тога вре-

4) К. Јиречек „Историја Срба“, 1. књига стр. 151.

сти од |урака пс | верно од Валоне 385. Њега је тамо неследила жена му и њен зет, Мркша Жерковић. У Зети неследио је Балшу његов синовац. Ђурађ Страцимировић, С престоницом у Скадру и Улцињу. Ђурађ је био зет кнеза Лазара. Да би добио помоћ против Турака; наименовао је Ђурађ 1391 папу својим наследником. у случају да умре без мушког порода. Згробљен 1392. морао је уступити Турцима Скадар, Дриваст и пристаниште Св, Срђа. Повратио их је 1395. Бојећи се да их неће моБи одржати. уступио их је Млечићима са целим крајем око Скадарског језера до мера.“

Али се у то време почињу истицати и лемаћи господгри- Нарочито је био моБан Карло Топија (1359 до 1388), противник Балшића и Франака. којима је отео Драч (1368). Топија избија на површину за време борби у Албанији између пара Уроша и његовог стрица Симеона. -Заузети Драч ол напуљских господара губио де у два-три маха. Његови огорчени непријатељи Белшићи неколико пута су покушевали ла га потисну и ла се- докопају Драча. У стргху од Турака Топија је 1356 понудио Драч Млечићима; предају је извршио тек његов син Ђорђе, зет Вука Бранковића (1392).

После смрти Ђурђа Страцимировића (1403) отпочеле су борбе о његово наслед“ ство. Башша 11, његов син, борио се, да поврати градове ин места. која је Ђурађ бис уступио Млецима. У почетку су Млепи потпуно потиснули Багишу с приморјаали доцније, кад се Сандаљ оженио Балшином мајком и стао на његову страну, пошло је и овом не боље. 26-11 1412 дошло је до мира на осисву стања од 1403. Касније, 1419. Балша је искористио млетачку запосленост на другој страни и 37 угео Скадар. Умро је на двору деспота Стевана, 28-4 1491. сдредизши овога 38 свога наследника, пошто је са њиме изумрла мушка линија Балшића. Покушаји леспота Стевана Лазаревића да заузме Скадгр остали су без успеха.

Од Ђуре Балшића (брата Балше 1) бис је остао сиз Константин, који је око 1395 држао у својој власти тврду Кроју» Дањ и облагт Скурију. Не хтевши никако