Филателиста
Год. II
Даље Закон набраја међусобна права и дужности лржаве и путника па, интересантности ради наводимо одредбу: „кад се путује дилижансом само амрел, ручну торбу и хаљине путничке, које се у колима могу лако склонити да другима не буду на сметњи, може путник носити уза се, а сав други пртљаг мора се предати пошти“ (чл. 107). j
Као и сада, и онда је морала бити навала путника, јер у закону се вели „подвоз ће се путницима давати по реду којим су се код поште пријавити, и ако би се десило, да се не би могао дати подвоз овима, који се пријаве, онда ће се они допније пријављени путници упутити на
ТЕЛИСТА
|
стрпљење до идућег поласка" — а то је стрпљење који пут требало да траје и по неколико дана i 5 у
Као п они који путују колима и путници „на коњима поштанским, осим свога најнужнијег пртљага не могу ништа више носити на коњима, које јашили буду“ (чл. ЈОД i -
Ступањем на снагу овог закона пре стали су да важе Закон о устројству поштанског заведенија и Уредба за наплаБивање такса поштанских од 15. Х. 1843. и ове касније уредбе и законодавна решења, којима је било регулисано питање поштанског саобраћаја у Србији.
АЛ. Ј. ПЕТРОВИЋ
NIIT II ари JI ИУ.
О ПАПИРУ
Папир се појавио пре више тисућа година. Најпре је израђиван у Кини и Јапану, Израда папира остала је била вековима њихова тајна. Једном приликом преко ратних заробљеника — сазнали су за ту тајну и Арабљани, и основаше једну радионицу папира у Багдаду. Али, док су Кинези и Јапанци израђивали папир од биљних влакана, Арабљани га ствараху од крпа, У Х. столећу била је пренесена фабрикација папира и јужну Шпанију, али за кратко време, јер је са прогонством Мавара из Шпаније престала тамо и израда папира. Свакако преко Ма-= вара ушли су у тајну израде папира и Италијани, који су са своје стране допринели и усавршавању његове израде, па су они били први који су увели и израду водознака (1285. г.. Преко Мавара из Шпаније или преко крсташа непосредно из Арабије пренесена је израда папира и у Француску и остале европске земље,
У прво време и кроз векове израда папира била је ручна, Усавршавање како начина израђивања, тако и самог папира ишло је убрзано напред и упоредо са све већом његовом потрошњом.
У Европи, у прво време, израђиван је папир само од чисто белих крпа, али кад настаде тако велика потрошња папира, да се са овом врстом материјала нису могле задовољити потребе у фабрикама, онда се пође и другим путевима, да се дође до потребних _ сировина, При крају ХУЛП. века пронађен је начин за бељење обоје“ них крпа помоћу хлора.
1799. године пронађена је машина за израду папира, која је брзо сасвим истисла ручно израђиван папир и квалитетом и јевтинијом и бржом продук“, цијом; сви недостаци ручно израђиваног папира потпуно су отклоњени. Машином је убрзана израда и побољшан квалитет папира, али је убрзо дошло и до кризе у материјалу за његову израду. Крпама се све мање и мање могле покрити потребе за фабриковање папира, те се морало гледати да се материјал добије са друге стране. Од седамдесетих година прошлога века употребљавала се целулоза, најпре са већом или мањом мешгвином влакана од крпа, а доцније и данас папир се израђује скоро искључиво од целулозеу која се добија из јеловог и боровог дрвета (целулозни папир), Од крпа се израђују још само нарочите врсте финијег папира н, пр. за папире од вредности. У Кини и Јапану за израду папира употребљава се бамбус и пиринчана слама (кинески или јапански папир), а у другим прекоморским земљама и шећерна трска,
У кратко ћемо сад изнети како се папир израђује машинским путем. Ради лакшег схватања изнећемо једну шематичну скицу машине за папир из „Donau posta“.
Делулоза у дебелим таблама (сличним папиру за кровове, кутије и др.) најпре се иситни (самеље) у суво, па долази у „холендер“, где јој се дода потребна количина воде; у холендерима помоћу ваљака са оштрим ножевима та се маса пот-