Филателиста

ДЕЦЕ а = > (И

- Страна 44 а

пуно· рашчешља; тада се тој маси (према томе чему је папир намењен) додаје лепак, каолин, боје итд, па се преноси у велике судове налик на каце где се непрекидним мешањем направи једноставна каша. Одговарајућом количином воде ра-

ФИЛТАТЕЛИСТА 0

Ко УК “У

"По постанку папира пма двојаког. као што се види из предњег излагања, ручно израђеног и машинског. Исто тако смо видели и разнолике папире по материјалу од кога су израђени (разна биљна влакна, крпе, целулоза, бамбус, пиринча-

равна „Среса Зато сув аие

зређена маса прелази преко „хватача песка“, у чијим се вијугама таложе тежи делићи песка и др. и долази У „чистач чворова“, где се маса пропушта кроз решета, на којима се издвајају повезана влакна, чворићи. Одавде истиче кашаста папирна маса непосредно на „сито“, које се покреће у хоризонатном положају по Вваљцима, његова дужина је 20—95 м. а штрина 2—2'љ м. Папирна каша садржи тада још 92—95% воде. Сито се креће не само напред и назад, већ и на десно и на лево, тако да се маса добро протресе п влакна (се повежу, те папир постаје чврст и равномерно уједначен. Под ситом, између ваљака постављена је једна направа за исисавање влаге из кашасте масе. Кад папирна маса буде равномерно по ситу разрађена, а то бива на ”/3 дужине сита, наплази се на „егутер“ — ваљак за утискивање водознака. Водознаци се утискују, У још влажну лапирну масу. Са сита прелази папир ка „гаучу“, па кроз његове ваљке полаже се на пресу за сушење), где се преостала вода истискује, а затим преко „пресе за превртање“ пролази кроз „цилиндре за сушење“, где се испари и последња влага из папира. Загрејани папир сада се спроводи у „ваљке за хлађење“, па онда кроз „строј за глачање“, п најзад се навија на ваљке. са којих се после узима папир у тракама и сече по вољи и потреби.

Папира употребљених за марке има врло разноликих; по постанку, по материјфалу од кога је израђиван, по тврдоћи, по дебљини, по придодатим састојцима, по боји, по обради итд.

на слама и др.). Овој главној маси, основном материјалу за израду папира, лолају се још и, као материјал за испуну и изравнавање, иловача. каолин,. гипс и др. а као спојни разне смоле-н воскови. Раније су додаване као материјал за испуну и сасвим ситне трине од дрвета. (Оне су причињавале да је папир на ваздуху и сунцу добијао лак тон жуте боје; по томе је лако могао бити разликован о1 бездрвног папира. Без икаквог спојног материјала је упијајући папир.

Од основног материјала за израду папира као ин од материјала за испуну и спојног зависи чврстина папира, те имамо тврд, мек, обичан, стакласт и др. Пергаментни папир постаје под утицајем сумпорне киселине или раствора цинк-хлорида на папир од памука без спојних материјсла; крут је и трајан.

По дебљини има папира танког, обичног (средње дебљине) и дебелог, Најтањи папир за израду марака је т. зв. свиласти н цигар-папир, а најдебљи картонски, Разлика између папира и картона сем у дебљини је још и у томе, што је папир састављен из једног слоја, а картон из два и више, и може се у слојеве листати (цепати).

Одређивање дебљине папира врши се једним апаратом (мерачем дебљине); њиме се могу утврдити и најнезнатније разлике у дебљини, док утврђивање руком без: апарата — може врло лако преварити. Гладак папир под прстима изгледа тањи него неуглачан, мек папир тањи од тврдог, — и ако су ови исте дебљине.