Филателиста

Боја папира одређује се пре приступања његовој изради = жељена боја до-

лаје се папирној маси у одговарајућој ко-.

личини. ла би се постигао жељени тон. — Папира“има чисто белих, али такви се не добијају природним путем при изради. већ бељењем на разне начине. Природан папир увек има извесан тон жућкасте или сивкасте боје. Папир, нарочито онај са податком трина од дрвета, лобија на светлости жућкест тон. — Папир још може бити обојен скроз или само с лица. Скроз обојен папир израђује се додајући папирној маси потребне количине жељене боје п мешајући је са осталим материјалом при изради папира. Само с једне стране (са лица) папир се обоји накнадно тј. тек преко готовог папира врши се бојење.

Из различитих узрока може папир добити и нежељене боје. Тако смо видели na папир добија жућкасту боју од трина ол дрвета, које се додају папирној маси као материјал за испуну. При изради марака у луботиску, ако се плоча добро не избрише после њеног обојења, лобија папир јачи или слабији тон у дотичној 60ти Сем тога, ако се марка изложи сунчаној светлости, не само боје, већ и папир мења, јаче или слабије, своју боју: При прању марака многе се боје у води растварају и папир добија од њих извесан тон, чија јачина зависи од слабије или јаче растворљивости боје и од немењања воде у купатилу марака.

Површина папира по изради је мања или више груба и мора се глачети према потреби, са обе или само са једне стране, То се глачање (сатинирање) врши у машини помоћу металних ваљака под јаким притиском. Тако се добија сатиниран папир.

Док су ваљци нови или очишћени _тимиргл-папиром после дуже употребе од нахватане папирне масе, на њима остају сасвим ситне бразде, које се утисну У свеж папир; тако се добија браздасти папир, После извесног времена бразде на ваљцима испуњавају се поступно папирном масом и бразде се на папиру све слабије јављају, док сасвим не ишчезну.. = На папиру често се виде трагови и од других делова машине. — од сита и од филца, нарочито кад се овај од употребе поаба и постане мрежаст; тада у папиру остају јаче или слабије утиснуте пруге или мреже, те се такав папир назива пругаст, ребраст, недовољно и неједнако јасни п неправилни и тиме се разликују од намерно израђиваног пругастог и мрежастог папира, о којима ће бити речи код водознака.

Папир може бити скроз исте дебљине или не. Кад се погледа кроз папир према

светлости, види се или потпуна уједначе-

ност по целој површиди (обичан папир) —

или мање или веће, правилне или “неправилне светле односно тамне површине неуједначености у дебљини. папира: Те неуједначености могу бити ненамерне или намерне. Ненамерно, случајно постају већ поменути браздасти пругасти и мрежасти папир, а ако су светле површине неједнако п неправилно распоређене, зове се облачаст папир. Намербно израђиване неуједначености јесу водознаци. :

Бразде на папиру виде се, кад се папир —_ марка постави на тамну подлогу тако ла јача светлост пада управно на бразде.

(Сем наведених разлика има их Још које настају дотеривањем лица готовог папира. Ако је лице папира превучено једним сјајним кредним слојем. добија се кредасти папир. Место креде данас се за исту сврху употребљавају и друге мине“ ралне и биљне материје. За установљење кредастог папира постоји нарочита справица —_ испитивач кредастог папира или се за то помаже сребрним новцем; кад се са њиме превуче превуче преко кредастог папира, остаје таман траг, кол папира превучених другим материјама“ овај траг не остаје. — Марке од кредастог папира не смеју се потапати У воду, јер се увијају и пуцају, већ треба оквасити само папир. на коме су марке залепљене, са задње стране.

Ако се папир превуче једним слојем лака, добија се лакован или емаљиран па» пир, који је понекад сасвим сличан кредастом папиру.

У кредасти слој или у слој од лака може се додати и боја, те се добија само с једне стране обојен кредаст или лакован папир.

Има папира, код којих сподни матери јал упија врло јако и лако пропушта 60(у, те се код таквих папира јавља слика и на другој страни (продорни тисак).

Порозан папир је онај папир, код кога се, Кад се гледа према јачој светлости, виде сасвим ситне, гушће или ређе рупице, које изгледају као избушене врхом игле.

Јављају се понекад марке са T. 3B. "масним пепиром“. То није никакав мастан папир, већ се на маркама јављају веће или мање масне површине, које долазе од масних састојака у лепку м боји. а ретко од материјала или спојног материјала. Ради заштите од фалсификата израђуду се и специјални папири за марке. Такви су папири: са свиленим концима у разним бојама, који се утисну у папир тако, да се на свакој марци — по правилу на полеђини — види по један конац (код