Филателиста
1854—1857.); са ситним влакнима у бокоја се додају папирној маси још при изради папира, па се на слободним површинама или на полеђини марака голим оком јасно виде (н. пр. код Швајцарске); са заштитним ситним зрнцима на лицу папира, — „заштићени папир“ код југословенских марака.
Још. да поменемо марке израђене на полеђини папира од немачких Ђенералштабних карата и од неких новчаница (код Летоније 1918 и 1990 Г-). на линираном папиру и др.
Машински папир се израђује у дугачким тракама и при употреби сече се у табаке жељене величине. Врло је важно обратити пажњу на правац сечења. Зна се да је структура папира у подужном правцу папирне траке лругачија него управно на њега, јер се по изради влакна, "која чине основну „материју папира, у главном постављају у подужном правцу папирне траке, што има за последицу, при квашењу и сушењу папира, да се
>
же од 1849—1868, и код Швајцарске
| Год. u |
папир у томе правцу теже истеже или скупља него у правцу управном на лужину траке. (Ово се нарочито испољава Код марака израђених у дубокотиску, јер се за њих папир мора пре штампања овлажити и тада се, при сушењу, управно на папирну траку јаче скупља него у лругом правцу, што има јаког утицаја на величину и облик слика штампаних марака. Својства папира утичу и на штампање марака, друкше изгледају слике на ручном папиру, а друкше на машинском: кол првог аустриског издања марке имају исте цртеже, али су они на машинском папиру јаснији него на ручном. На танком папиру слика марке се појављује на задњој страни, док на дебљем то не бива.
продорни тисак појављује се на полеђини марке само код папира, код којих спојни материјал пропушта боју. Код рђаво углачаних папира и код оних са Ррђавим спојним материјалом може се боја разливати, што се може појачати још п Ррђавом мешавином боје са фирнајсом.
ОМЛАДИНСКА СТРАНА
РАЗВИТАК ФИЛАТЕЛИЈЕ У НАШЕМ СЕЛУ.
— Допис једног омладинца —
Почели смо са неколико десетина марака прљавих ин исцепаних.
Први је почео са скупљањем марака један дечко, који је добио неке марке од својих рођака и који је не само сам почео да их скупља, већ је и друге покренуо на то.
Деца су примила позив и почела да завирују у сваки кутак тражећи марке; и пошто су све претресли и преврнули. неки су постали малодушни према скупљању, јер нису имали тренутно шта да скупљају и напустили су филателију.
Свака марка је за децу претстављала читаво благо, те су они — скупивши све марке код својих кућа — почели и ван свога места да траже марке и да их прикупљају. Како је за ову децу — која нису ни знала да марке могу негде да се купе било велико изненађење, кад неко каже да неки скупљач има 100.000 марака, а још већа радост била је вест да постоје
и продавнице марака. Онда су они почели да купују марке и већ су имали н већи број марака и оне су биле и солилније. Ови мали филателисти су почели без Hкаквих бољих марака, а сада су их имали и више, а и бољих.
Доста дуго је трајало овакво скупљоње, јер су деца гледала само на број марака а не на њихов квалитет. Исто тако нису гледали ни на марке са естетског гледишта, те су марке биле прљаве, испепане и без зубаца. Али они, немајући никаквог знања из филателије, нису се ни трудили да унесу макар мало реда и естетике у своје збирке, те су марке, остављене саме себи, пропадале а тако су прошли и скупоцени примерци који су се кол деце нашли.
Постепено су ови нови и млади филателисти све више стицали знања.
Једног дана дошао је један наш друг и показао нам бројеве „Филателисте“, коJe је добио: Он је, читајући „Републику“, нашао адресу Савеза Филателиста Србије, заинтересовао се за лист, затражио га,