Филателиста

_ Страна 184

али и ту међу њима постоје извесне разлике у опису. Тако код шесте марке Де Смет, као карактеристично, помиње да је лева линија оквира широка 2 мм.

Дероко за исту марку дословно веши: „спољна оквирна линија прекинута. је испод левог горњег угла оквира; уну= грашња оквирна линија с десне стране испрекидана је; на словима К и С. Код десете марке Дероко, између осталог, наводи и то да је ивица унутрашњег кру= га задебљана на левој страни. где се додирују са унутрашњом линијом оквира. И код вредности код 2 паре оба писца, у главном, износе исте особине појединих марака у табаку. Код осме марке Дероко, за разлику од Де СОмета, наводи да шсепод слова П и речи ПАРА постоји једна тачка, а код једанаесте марке да је десни горњи угао оквира -мало затупљен.

Питање о коме је много расправљано у филателистичкој литератури односи се на хоризонатне линије, које чине о-

-— O SON

– ~ а на

ЈАВЕ QL, 51

снову марке, на којој лежи грб кнеже“ вине Србије оивичен од 77 белих тачкица, перли. Вестоби ни Олдфилд били су мишљења да марке са целим водоравним линијама припадају првом штампању, што вначи да су линије првобитно билецеле п да су касније услед излизаних клишеја после употребе постале испрекидане, Де Смет мисли да је ово мишљење тешко прихватљиво, нарочито ка-

да су у питању клишеји од олова и типографски начин штампања. В. Дорнинг Бегтон по овом питању, анализирајући одобине појединих марака обегу вредности, долази до закључка да поједине марке имају увек целе, ненопрекидане линије, и да, на против, остале марке у истим табацима, имају увек тачкасте или испрекидане линије. Ради се. дакле, о различитим клишејима, кеко мисли и Де Смет. Међутим. — то је мишљење и Дерока, када се има у виду да се из изгледа и облика (самих линија, код марака гле су исте састављене од појединачних једнообразних тачака; да су постављене |y правилним размацима једна од друге и да се, у једном истом табаку, налазе марке и са тачкастим линијема и са тачкама сливеним, мање или више, у иепрекидане линије. — долази се до закључка, да се ради о цртежу од линија изведених у 0блику тачкица, и да се код јасних и чистих отисака то може лако уочити. Ме-

чисто штампацеле и

јасно ! сливене у

ђутим, код мање них марака тачке су испрекидане линије. Поред разлике у боји марака, боји и пуноћи употребљеног папира, Де Смет наводи да постоји разлика између клишеја марака од две паре првог и другог штампања. На жалост, осим констатације да постоје „мале разлике“, Де Смет не наводи у чему се састоје разлике У клишејима. До душе. он наводи да је