Филателиста

eo: K

"еегово тврђење засновано упоређењем великог броја примерака, нарочито оних који су некада припадали чувеној збирци Фергра. Каб што је познато, у тој збирци било је девет целих табачића од по 1 и 2 паре, десет примерака, марака од 2 паре погрешно штампаних у боји марака од 1 паре п око стотину појединачних примерака обеју вредности разних штампања. Али, ми. смо напред видели да се само упоређењем код ових марака не може увек доћи до тачних констатација. Према томе, и ово тврђење Де Сметово остаје,'за сада, неубедљиво и недоказано. '

Несумњиво да је, можда, било заме-. не појединих клишеја у штампарским плочама, али оно што је несумњиво уочено, то је чињеница, да се све одобености и недостаци клишеја без мало, увек понављају на истим местима и да су они, код нејасно отшпампаних марака, само више мање теже примећују.

И ако за ово издање марака немамо никаквих других ближих података, интесантно је да имамо сачувану висину накладе за прва два штампања обеју вредности. Наиме, испрва у часопису »Аизта РћЏајенећ« бр. 66 из 1897 г. отштампан је чланак капетана Шенека из Граца, ондашњег најбољег познаваоца српских поштанских марака у иностранству, који је и први отпочео стручно да пише и проучава српске поштанске марке У томе чланку констатовано је да су по подацима добивеним од већ поменутог Стеве Поповића, марке за новине штампане три пута. У првој партији, која је била испоручена 18 IV 1866, било је отштампано 2.040 комада марака од 1 паре и 1.944 комада од 2 паре. На дан 20 У 1866 била је испоручена друга партија ових марака пи то 18.360 комада од 1 паре и 18.300 комада од 2 паре. Међутим, нема никаквих података када су и у којој количи“ни отштампане марке од 1 паре треће накладе, али је“ карактеристично да оне до сада у опште нису нађене несумњиво право поштански употребљене, и да је по Дероку, седамдесетих година прошлог века, цела отштампана количина ових марака продата на лицитацији приватницима, што значи да су биле само припрем~

љене, гли нису никад дошле у званичну употребу на поштама. Цела количина испоручених марска

првог и другог штампања била је раздељена пограничним поштама у Београду, "Алексинцу и Кладову. Пошти у Београду било је додељено од првог штампања

НИНА ПРИ _ == | 20 те ЈЕ = =

ТЕЛИСТА

1500 комада од 1 паре и 1.404 од 2 паре; пошти у Алексинцу по 300 комада [од сваке вредности, а пошти у Кладову преосталих комала од 1 и 2 паре. Од другог штампања било је испоручено пошти У Београду 17.360 комада од 1 паре H!7.300 комада од 2 паре, а пошти у Алексинцу по хиљаду комада од сваке вредности. Међутим. по Дероку, од другог штампања било је испоручено пошти у Београmy по 17.300 комада од сваке вредности, а пошти у Алексинцу само по 200 комада такође од сваке вредности.

Подаци о расподели ових марака, које је Шенек добио од пом. Поповића и које су касније унели у своје студије Дероко и Де Смет, нису апсолутно тачни. Сам Дероко је описао један примерак марке од 2 паре првог штампања, који је нађен у Београду за време првог светског рата 1914—1918 године, који то најбоље доказује. Наиме, ради се о је лном _ примерку листа „Босански Bieстник“ од 18 августа 1866 г. на коме се налазила и марка од 2 паре поништена правим жигом НАПЛАЋЕНО, који је, како је то утврдио Дероко. припадао пошти КАРАНТИН РАЧА, која је постојала на

3 . ABPYOTA, ,

~ ГОДИНА Еп ен ! Е > | и:

граници према Босни. МИ Дероку, и мени лично, били су познати још неки примерци марака од 2 паре поништени тим истим жигом поште Карантин Рача, што значи да су преко те поште долазиле новине из Босне, и да је џ та пошта, поред оних у Београду, Алексинцу и Кладову, морала такође бити снабдевена извесним бројем ових марака. (Озо доводи у сумњу и аутентичност података о висини целе емисије и појединих штампања, затим начин и испоручене количине морака по-

јединим поштама, што значи да је за расправу питања које марке припадају појединим штампањима од презумптивне важности констатација о реткости појединих примерака, до чега се дошло дугим проучавањем маргка овог издања.

(Наставиће се)