Филателиста

ИЛАТЕЛИСТА

ОРГАН САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ | ВУ Е O PLL И

Сет РОСА НЕСЕ.

Мучни дани тешког ропства споро су гтролазили, претешка мора стезала је срца У грудима, душа је била на издисају, кад се 9. маја 1945 године почеше да проСијају кроз натмурено небо први зраци слободе, кад кроз васиону почеше да се проносе гласови слободе, мира и љубави међу народима. Још се нису биле осу-= шиле сузе жаласти за изгинулим синовима, браћом, децом. родитељима, а у очима ојађеног народа засија оветла суза, — суза радости. Нестаје угњетача, нестаје непријатеља, појављује се анђео мира, појављују се браћа са слободом. Напуштају се горе и пећине, напуштају се планине и дубодолине, напуштају се подруми и скривнице — гробови живих, да се надишу слободе, да поделе слободу са браћом пи сестрама, који су је стално високо уздзигнуту носили кроз планине и пештере, кроз муке и невоље

9. Maj je био весник слободе, весник мира!

Тешке море нестаје; срца почињу силније да куцају, лица се озарише радошћу, груди почеше да се шире, да удишу слободу; све се чешће и гласније чула песма слободе. све се мање слушалакоманда непријатеља и њихових слугу. Све су гулићи редови бораца за 'слободу; са свих се страна чује трештање пушака, митраљеза и топова, |одјекују детонације бомби, али то не беху више весници смрти само бораца за слободу и независност, љубитеља и пртјатеља слободе, били су то сада гласници слободе, радости и љубави. МИ сада се гинуло, али не од неприлатеља, који је са сваким укинутим животом ојачавао своју моћ над поробљеним народима, већ се полагали животи на 'олтар слободе. где је свака жртва значила и стално им силно ломљење непријатељеве снаге, значила његово Уумирање, а потлаченим народима рађање новог живота, нове слободе.

Падали су нови Обилићи, падали су синови оних народа, који су вековима проливали крв за слободу овога тла, преко кога су прелазиле хорде освајача и

после падеде

поробљивача са свих страна света; у |оддрани ове груде падали су синови југословенских народа, али су још горе пролазили они. који су пружали руке за том прудом. за слободом и независношћу њених бранилаца. Прелистајте историју! Не постоји више ни Византија, ни Венеција, ни Наполеонова Илирија, ни Аустрија; на нашем тлу нема више ни крволочних азијатских Турака, ни бездушних шталијанских и немачких фашистичких и нацистичких хорди, све су њих преживели југословенски народи, који данас живе у слободи и братској слози на своме тлу, који својом слопом, братском љубављу, радом на општем добру н борбом за слободу, и искреном поборношћу за мир и равноправност народа у свету служе за пример целом свету, коме искрено лежи на срцу љубав и мир међу народима.

И кад су наша браћа и сестре, синови и кћери слободе, партизани и партизанке (силазили (са планина пуних бура и снежних мећава, пуних глади и невоља да бију неман, која је почела да' пада У агонију, нису силазили са страхом за живот, већ са песмом на устима, са решеношћу да гину до паоследњега, док очисте своју домовину од фашистичке и нацистичке гамади.

И данас, после пет година, ми се дивимо, а дивиће се и поколења наших народа и после пет стотина година надчовечанским напорима наших партизана, а наше марке ће причати целом свету кроз сва времена кроз какве су муке пролазили наши борци за слободу, — како су браћа и другови чинили крајње напоре вукући „на рукама рањеног друга преко река п гудура, преко снежних планина и равница пуних непријатеља и народних издајника, не остављајући их на милост и немилост њима; оне ће показивати како се борило за слободу. како се слобода кроносила кроз све крајеве (отаџбине, кроз непроходне планине и снежна поља, не презајући ни од какве опасности; наше ће марке показивати и будућим мајкама и нашим сестрама симпатичну слику;