Филателиста

"партиза која држи заставу слободе и

_ довикује целоме свету „Живела слобода“ Hepona!”:

оне ће показивати целоме свету и слику душе и мозга свих тих бора-= ца за мир и слободу — друга Маршала

Јосипа Броза Тита.

_слератни мир замрачили су н

мо словеначки народ у Корушкој! По-

: друпи Tpaгови те империјелистичке политике шн—

- тересних сфера.

смо се у рату борили за ослобо– ђење земље од иностраних и домаћих

И, као и увек раније, непријатеља це нестајало, а наши народи су стојали_ јест окрвављени, али високо уздигнуте главе,

јер су дали жртве које ниједан народ.

на овету није дао, јер су давали хероје, који су и под вешалима клицали слободи, који се нису плашили надмоћне силе непријатеља, нити њиховог надмоћног оружја; они су били 'уверени да „бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце У јунака", а кад је то срце испуњено још несавладљивом љубављу за слободом и жарком жељом да изборе мир у свету, онда тај народ има право да држи главу високо, да се поноси претрпљеним жртвама, да високо држи развијену заставу мира и љубави међу народима.

И, како каже „Борба“, „борећи се ваједно са авим Уједињеним нацијама против фашизма, а за своју независност, мир и слободу, народи наше земље дали су огромне, милионске жртве. Победа није изостала, јер су сви, као и ми. веровали У праведност тих циљева. Па ако нека сенка данас пада на историју Другог светског рата — то је сенка оних коју су (насупрот тежњама народа који су лили своју крв за идеале ослобођења и равноправности) хтели да рат искористе и искориштавали га за своје себичне интересе. Трговање судбином других народа, делење туђих територија на интересне сфере и нагодбе око тога ко ће добити већи залогај, — то је једна од најцрњих мрља на светлим страницама овога рата. Али, та мрља не остаје на народима који су херојски довели до победе, него на онима који су — као совјетско руководство са Черчилом — делили на пример. балканске земље на сфере својих утицаја. Срећом по нас — то је био рачун без крчмара, јер је Народна револуција у Југославији онемогућила да и нашу земљу деле као ратни плен. Народ Словеначке Корушке, међутим, био је по сле рата жртва такве политике нагодби великих сила око малих народа. И не са-

угњетача, за народну власт, слободу и равноправност народа, за мир. Борили смо се иу борби за та начела хтели смо — како је једном рекао друг Ђилас и руски ш друге народе за пријатеље,

али не и њихове владе за господаре. Рав-

ноправност народа унут ар наше земље остварена је и озакоњена стварањем на-

· ционалних република у заједничкој Фе-

деративној држави. Требало је ла се (GOримо н за равноправност наше земље као целине у односу-на иностраство. Ту борбу, започету још у рату, ми смо наста-= вили у миру, јер никоме нисмо хтели да дамо и ником нећемо дати нашу слободу". „Свет је 9 маја дошао до победе наш снагама најгорих непријатеља мира. Али, Ha петогодишњицу победе потребно је више него икад у име мира истаћи јоне једном да главну потенцијалну опасност за спокојство и мирољубиву међународну сарадњу, за безбедност светаш мир прет= ставља сваки вид неравноправности народа, пошто хегемонија појединих великих сила над малим народима може само де доводи до тежњи за новим поделама утицајних сфера, па према томе и до нових ратова. А мир не мора ни не сме да буде само једна пауза олакшања, само један час сретног 'одмора између две крваве ратне сцене. Милнони људи у свету желе и (боре се зато да он буде истински мир, у коме ће све земље бити равноправне, у коме ће оне искрено сарађивати. Милаони хоће истински демократски мир и боре се како против авантуриста који створено пропагирају нови рат, тако и против оних који "нарушавају интересе мира скривајући се иза мирољубивих паpona”. Југословенски народи. искрени поборвици за мир у свету, свуда и на сваком месту пропагирају мир н рад на добру свих народа. Они се не осврћу на бедомучне нападе наших до јуче „искрених

пријатеља", а данас и јавних и подмук=