Филателиста

ФИЛАТЕЛИСТА -

мачеви, па су остављени на пучини. а брод“ се полако удаљио према EO западу. "Неким чудом чамац је, после дужег лу= лања, наишао на један брод. који је ка= | петана и остале одвезао у Енглеску.

За побуњеницима је, после извесног времена, упућена у потеру фрегата, Там" дара“. 1791 године, на Матаван острву иредало се 'овом роду. својевољно, че" урнавст људи, лок- су двојица умакла У

"планшне, бојећи се казне. „Пандора“ је са тешко окованим зарсбљеницима пол палубом, кретарила “ још неко време У водама. острва Тахшти, па се упутила Аустралији, где је претрпела бродолом Део посаде и заробљеника пом је приликом _изгинуо. Преогтали заробљеници спроведени су у Енглеску, где су неки погубљени, а неки помиловани,

По причању згробљеника, после побуне, »Вошићу« се упутио острвима Тубуаи, где су побуњеници хтели да се настане. Дошавши У сукоб са урођеницима, прешли су на Тахити, одакле су се после извесног времена, са женама и неким урођеницима понова вратили на Тибуаи. Ту су подигли мало утврђење. Међу побуњеницима стално су владале свађе; Флечер није могао. ла уздигне. дисциплину. Са урођеницима се. рђаво поступало. 1759 отпловили су према острву Матаван. где је остало шеснаест људи, а „Бунти“ са Флечером, преосталих осам људи, неколико урођеника и жена отпловишло је даље. Шта је даље било са њима дознао се тек много доцније.

Године 1808 један амерички брод на-

питао је на острву Питкерн, за које се мислило да је ненастањено, људе који го-

воре енглески. Али на ово се заборавило.

Тек 1814 године, са два енглеска ратна брода опажена су на острву - обрађена поља. Један чамац пришао је броду; повезао се један младић и на лобром енглеском језику. рекао да је он флечеров син. Тада се сазнало да су се побуњеници искрцали на Питкерн, спалили брод и ту се населили. Испочетка су рђаво поступали са урођеницима, па је лолазило ло сукоба, у којима је погинуо и Флечер. На крају су се некако сложили са урођеницима, увидевши да се тако јелино могу одржати.

Острво Питкерн налази се у јужном делу Тихог океана, отприлике на пола пута између Аустралије и Јужне Америке. Велико је око 5 квадр. км.; има данас око 210 становника, потомака бунтовника са »Bounty«-a. Налави се под енглеском = правом. Открио га је први Сагјегећ 1767 године.

Од тога времена пролази 150 година и у свећу се појављује нова филателистичка област — Рисатп-Јапда5: 1940 голине издата је једна серија лепих марака, на којима, заједно са сликама краља Ђорђа VI (у овалу) видимо и слике побуњеника, капетана, брола и острва: на :љ п. побуњенике и острво, на 115 п. Флечерна и његову кућу, на 2 п. капетана брола У. Bligh-a и брод »Воштђу«, на 3 п. карту тога дела. океана, у којој је обележен и положај острва Пшткерн, на 6 п. брод „Бунти“, на 1 ш. Флечер ин острво и на 2/6 ш. Флечер и обала острва.

Време је учинило своје — измирило је, на елици, краља и некадање прогоњене побуњенике.

MARKE — ISTORISKI DOKUMENTI

U toku imformbirovske Катрапје ртону naše zemljie, mi smo se već mnogo pula uverili, da ie oma u glavnom zasnovana na

onom: vidi (тип u fuđem oku, a ne vidi brvno u svom. Mnoge netačnosti, izmišliene stvari, naduvane зШисе 1 тпосе пејо-

gičnosti rasulte su po svetu; ali, tokom vremena razgolićena je laž, tako da je danas sav laj informbirovski borbeni materijal заsvim izgubio опај značaj. Кој! је imao prvih dana парада, зегугап п vidu зепхас!onalnih vesti. Stotine iznešenih slučajeva su učinili, da su »proverene informacije i uivrdene činjenice« poslale neistinite dosadne stvari čak i onim eventualnim slušaocima radio-Budimpešta, Roi su u prvim danima preko te i drugih sličnih. stanica tražili

»islinu«e o našoj zemlji ı prilikama и пјој. Obaveštenia štampe i radio-stanica zemalja sa polukolonijalnim statusom u odnosu ma SSSR. vrlo su često demantovala sama sebe, jer su bila isfabrikovana na Drzinu, neilovolino promišliena i sasvim neproverena. Koliko ima nepromišljenosti., brzine u donošvnju šablonskih zakliučka i koliko mnmelogičnosti, videli smo već iz mnogih primera, koje ie zabeležila i donela naša danevna štampa. Kada bi se ioš dublie i detalinije analiziralo sve ono. šlo servira informbirovska kuhinja, analizom bi se utvrdilo da u svemu tome skoro sasvim nedosiajiu elementi istine. Kao iedan od manjih dokaza većih nelogičnosti informbirovskog: borђепог mzaterijala, gde i filatelija „pruža