Филателиста

-

тровићем ок преме рада ове поште локазали су нам да су наши пионири "способни за вршење одговорних и важних задатака, само треба те задатке поверити озбиљним и врелним пионирима, који имају осећања дужности према постављеном им задатку И који знају бити у авоме раду издржљи= ви. тачни и упорни. Новосадски пионири су нам све то доказали. Они нам свакодвевно показују путем њиховог тачног и брзог рада на пионирској пошти, да. су потиуно дорасти служби, коју врше и да се то њихово пословање ни у чему не равликује од многих осталих пошта, чак шта више може да послужи примером мнотим лругим поштама.

В. ПРИКИЋ

4

ганизације. и техничпе при- |

|

ском примеру | уче и остале дирекције. | и да оснују што више таких сталних пионирских пошта, које Бе им свугле бити од користи не само у толико, што ће им у знатној мери растеретити пословање У птт служби, већ и због тога, што се на "тац начин одгаја за поштанску струку и службу сасвим нов млад калар, који ће бити кудикамо способнији, тачнији и у раду истрајнији од других птт чиновника, који прелазе. из друге струке У поштанеку, јер су баш те ппонирске поште најбоља стручно васпитна школа за узди“ зање нових и добрих WH.T.T. кадрова.

пиаихткерРн ОСЕКРЊО

Енглески једрењак »ВОЏМТУ« кренуо је месеца октобра 1787 на путовање према Друштвеним острвима, одакле је требало ла се укрца већа количина хлебног дрвета за Западну Индију. Посаду је сапињавало 40 људи.

У то време, У ХУШТ веку, па и доциије. а поготову раније, капетан брода био је господар живота и смрти своје момчади. Ако се узме у обзир да су капетани У то време били пришрости. сујетни и 0крутни људи, разумљиве су побуне на бродовима, које нису биле ретке, За време путовања, морнари су разним казнама учени покорнести: бичевањем, затвором; остављањем | без хране и. као последње средство, избацивањем на пусту обалу птеког острва.

aa А еј 0 ји јата уза 7 ATA A ата ја

Поручник Bligh држао је момчад Бунтија такође гвозденом руком. Морнари, који би гунђали, били су бичевани.

Брош је. међутим, после дугог путовања стигао на циљ, утоварио хлебно дрво и кренуо за Западну Индију.

У зору 24. априла 1789 г. крмар Chrislian Fletcher ca JUBO|HHNLOM морнара, упао је у капетанову кабину и везао га, на спавању Пробудивши се, овај је ствовао и викао, мислећи да ће _ привући пажњу офишира. али и они су били већ везани. Бунтовници су били добро организовани и постали господари на ороду.

У море је спуштен јелан чамац са Капетајнкхм, офиштрима и са неколико морнара, који нису били уз побуну; дато им је нешто хране, компас, а од оружја сомо

проте- •