Филателиста

кратска права и слободе. Тако живећи У

сталној борби са страним завојевачима и ненародним режимима порасла је у народу свест о својој снази и своме јединству. Издајничка капитулацица још више је учврстила ту свест, разоткрила -сву трулеж, издају, пљачку, корупцију властодржаца старе. Југославије и народ, спреман да се бори, није се мирно са Oкупацијом, него су људи, жене, омлашинци, па чак и деца крили оружје, пушке, бомбе, па чак и топове; и када је планула прва пушка за слободу, из скривница је извучено оружје и почела борба на живот и смрт. Почела се крв лити на све стране; није се освртадо на жртве првих

"синова, па и на велике жртве жена и де-

це, није се обраћала пажња на попаљене домове, нису их застрашивали покољи ни вешала: у колико је више жртава било.

"у толико се више осветника јављало. Није

остала пушка Жикице Јовановића усамљена! Из Србије се поклич за слободу пронео кроз целу земљу: 18 јула подижу се синови Црне Горе, а 27 јула почиње устанак у Хрватској, Босни и Херцеговини. Свима народима (је био подједнако тежак јарам непријатеља — "окупатора 7

са-Лењина жели да стави _ нашу земљу под зависност и експлоатацију од ње. Наши народи, а са њима и српски народ, ЖОjmn cy 1941 године подигли устанак и ступили у отворену неравномерну борбу са милионским непријатељем, нису могли Ла се с тиме помире; они су се борили и извојевали слоболу, ла у својој кући буду слободнт, самостални. Они који су Умели ла воцују за своју слободу, способни су и да уживају ту слободу и залагаће се свим силама и средствима ла је очуваду; ни пред каквим тешкоћама, створеним «са стране, неће поклекнути; они су свесни да се и данас морају борити са великим тешкоћама сами, без ичије помоћи и уверени су да ће HM из ове борбе изићи као“ победници. Та- њихова: жеља за побелом већ се полако, али стално оцртава резултатима“ постигнутим у остваривању Петогодишњег плана.

Цела та борба за слободу и независоност оцртава се и на нашим маркама и проноси по целом свету наше патње, 1ашу борбу, наше успехе. Док нам марке Црв. Крста из 1947 подине приказују порушене домове, а оне из 1945 године напоре партизана бораца преко целе земље.

њихавих помагача, па су сви на први покљич похрлили у редове бораца за слобооду и бољи окивот

Наш народ знао је зашто се бори, 32што пролива крв своје деце; — веровао је да ће после извојевања победе моћи у миру да изграђује социјалистички 10редак заједно са осталим демократским земљама на челу са СССР-ом. Али се У томе преварио, Преварио се зато, јер СССР својим ревизионизмом науке Марк-

дотле нам серија Чранко-марака из 1942 голине износи пред очи патње бораца пре“ ко снежних планина, узвишени елан- нашег мареда, чија кћи са развијеном 32 ставом позива у борбу за слободу, саму борбу за слободу ш првоборца и прелводника осветника и бораца, друга Тити. Те сличице показују данас цедом свету, а показиваће и будућим поколењима коко смо дошли до слободе. А сада нам наше марке даље приказују нашу борбу за бо-