Филателиста

писмима, а, евентуално, и са додатком студије жигова итд. Скоро и нема границе за што дубље специјализирање_ Стога и не може постојати „питање „претераности“ у специјализирању него само о правилности или неправилности састављања збирке.“

Анализирајући наведених пет разних начина сакупљања марака са ликом кнеза Милана, видимо да први начин сакупљања уопште није апецијализовано, него 'опште или генерално сакупљање; да је други и трећи начин сакупљања ограниMEHO специјалисовано сакупљање, док је четврти »начин нормално специјализовано сакупљање; међутим, пети од наведених начина претставља већ продубљено сгедијализовано сакупљање.

Који од наведених пет разних начина сакупљања овсг издања је најправилнијиг Шиједан! Јер су сви правилни и оправдани, с обзиром да ми у филателији увек гајимо пуну слободу „сакупљања, и питање је Филателистичког укуса сваког скупљача да сам одреди дубину, до које ће ce специјализирати. На- жалост, код ових марака постоји још један моменат, Који лежи вин филателистичких обзира, а то је фивансиски моменат, јер их има врло ретких, а неке су недостиживо скупе, Овај моменат реткости и скупоће често кочи и опште сабирање и сабирање специјализовано. Сваки скупљач, дакле, мора сам да одреди дубину свог спепиЈатизирања према свом укусу, својим способностима, финансиским средствима и расположивим временом. И полручје, Које се жели специјализирати, бира се такође према укусу скупљача и његовим финансиским могућностима, али ту штра једњу од главних улога обим раслоложи= ВС или достиживог материјала. Лаке је било покојном Гроју «саставити своју чувену специјалну збирку „Пен-клубова“, Док су се те марке слободно продавале чак и по трафикама. Сада би то било сасвим немогубе.

Ми признајемо, дакле, сваком скупљаЧу пуно празо да он сам изабере дубину, до које жели вршити специјатизићаље. Те је његова слобода, коју му не може нико оспорити, Међутим, та слобода ток је ограничена извесним правилима, кога ол мора поштовети, ако жели да му збирка буде филателистички интересантна,

Свака марка која се ставља у збирку скака варијапта мора да „нешто покаже“, да илуструје цеку чињеницу, карактери“ стичну за издање марака, које се обрађује. Ако лека варијанта јне показује ништа, нема ни смисла ставити је у збирку, |

!

Покушајмо де утврдимо услове, којим

мора одговарати једна специјализов“-на збирка, да би са филателистичког глели= шта била оправцена, интересантна и гоучна. Смисао сваке специјализоване збирке лељи у томе да се сакупе и среде у логичној и систематској повезаности све марке и-њихове варијанте, које су битне н карактеристичне за дотично издање, у његовој њелини.

У свој дефиницији имамо два елемента: један је битност и карактеристичност сакупљених варијаната; лруги је распоређивање тих варијаната у и чоЈ и систематској повезаности. Ако У некој збирци нема ових елемената, сакупљени материјал. у филателистичком смислу, не чини збирку, него је обичан сток марака.

Као други 'мисао јежне специјалиљо-

ване збошрке, обшчно повезан са већ поменутим, је прикупљање доказног материјала за касније вршење екопертизе марака дотичног издања. __ Признајем да су употребљени изргви збитност и карактеристичност“ сакулљеног материјала и „логична и систематска“ повезаност доста магловити. Огим тога. иста чињеница код једног издања је битна, док код. лругог није (тошмер види даље). Дакле, ови изрази су, уз то, још и релативне природе. Све зависи ол карактеристике сваког појединог издања и није могуће у том погледу дати тачно 'одређена, конкретна и општа правала, Баш ради правилног _ревумевања ових елемената потребна је извесна фшлателистичка култура, да би се скупљач у гоме могао (сам снаћи.

Неке (од постојећих варијаната веома су упадљиве и на изглед занимљије. Међутим, упадљивост варијаната нема везе са њиховом 'битношћу. Има варијанаг јако упадљивих скоро без „икаквог зпачеђа и варшјаната тешко приметних од битног и принципијелног значаја за карактеристику _ неког издања. Неупућен филателиста сабира баш нарочито упсдљиве варијанте, али пошто не разуме о чему се фрадњ не уме ни да им одреди битнаст, ни да их оистематски ареди. Напротив, упућени филателиста цечн сваку варијанту не по њеној упадљивости, него према суштини, испитује узрок њеног постанка и аналазира њену битност ши карактеристичност. У «ншже наведеним примерима објашњавам шта треба да се разуме под бит= ним и карактаристичним варијантама.

1) Начин тиска код марке је увек битна чињеница; и зато је увек оправдано сакупљање исте марке тискане на разне начине, као нпр. марке Словеније,