Филателиста

које постоје у каменотиску и у књиготиску. Ово важи и за претиске. (нпр. марке Србије из 1903 г. са грбом преко краљеBOT лика). '

9) Шртеж марке је битна особина. У колико постоје разлике у плочи или клишеу и ако се оне понављају на свима таблцима или на већем броју табака, такве разлике су битне, без обзира на то да ли су мале или велике. У пракси није увек лако утврдити да ли је која разлика типична, да ли се понавља, или је случајна и не понавља се, — особито кала су те разлике мање упадљиве. Не могу да се сложим са другом инж. Вернером, када он овај проблем — свакако компликован — решава на такав формалистички начин и препоручује сакупљање сомо оних грешка, чија површина прелази 2 квадратна милиметра, јер има и ситнијих грешака од битног филателистичког значаја и веома великих, које не поксвују ништа или скоро ништа. Навешћу неколико примера. Мала ситна тачка, са површином мањом од /2 кв MM, која се налази између слова з и! у нат= пису латиницом на марци од 5 динара (вили сл. 219, на стр. 203, свеска МИШ „Приручника марка уугословенских земаља ) са филателистичког гледишта је од нарочитог интереса, јер постоји код четир разна издања: 1) код издеања са Вагнеровим потписом, 2) код издоња без потписа, 3) код ивдања са прним (оквиром 1 начина израде и 4) код [| начина израде истог издања. Ова ситна п неупадљива прешка непобитно доказује да су за тисак сва 4 поменута издања гребљени исти клишеи. Ова ситна грешка је, лакле, битна и карактери стична. јер нам доказује једну битну тињелицу у вези са тиском тих наших ма-

С. ОСТОЈИЋ

___ИЛАТЕЛИСТА

рака. “—“ Позната грешка ,„ЈЈаОЗ АМЕЈА“ код вредности OJL 3 дин. (в. сл. 209 на (стр. 202 истог Шриручника) такође је битна, јер постоји код марака без и са прним (оквиром, при чему код разних издања заугима разна места и то: седам= десето место тј. У десетом вертикалном реду код маргка без оквира и код II na чина израде са црним оквиром; међутим код марака | начина израде са црним оквиром она заузима још 'неутврђено место у сзмом вертикалном "реду; ова грешка је, дакле, „покретна“ тј. код разних издања заузима разна места у табаку и тиме доказује ла оне марке нису тискане целом плочом (непо поново сређеним клишејима. Међутим, грешка приказана на сл. 181, на стр. 119 истог Приручника, жоја заузима површину преко три четвртине целе мрке, није битна, јер са фи= лателистичког гледишта не показује нам ништа, и ако је упадљиво и на изглед 32нимљиво. У ствтри то је обична макулзатура и доспела је 'у руке филателиста захваљујући „само неловољној контроли у нашој бившој маркарници.

Нарочито «ду интересантне и битне разлике у цртежу марке и разне прешке, које дају могућност за утврђивање појединих тисковних наклада п њиховог редоследа. Међутим. међусобна померања разних тисака код вишебојних марака, и ако по неки пут могу да изгледају и занимљаве, у ствари нису ништа, јер са филателиистичкот гледишта не показују 'ништа овим недовољне пажње при тискању. Исто важи !H за отисак на полеђини марке „абклач“. Али, пробојни тисак је битна чињеница, када карактерише засебне тисковне накладе.

(Настовиће се)

О СРПСКИМ МАРКАМА ЗА НОВИНЕ

ИЗДАЊЕ ОД 111 1867%)

Један од убедљивих доказа да „Пра витељствена књигопечатња“ није имала пи стручно (особље, ни савремене уређаје за штампање поштанских марска, лежи у чињеници да се, после неупело лзра-

#) Датум по старом календару.

ђених првих марака за новине са грбом Србије, одустало од штампања франко марака, чија је припрема била у току. Зато је опдашња кнежевска влада одлучиша да прве српске франко марке штампа У суседној монархији. Истовремено, у циљу подробнијег упознавања са тех-

Страна 277 |