Филателиста

ником и процесом израде поштанских ма= рака, одлучено је да се у Беч пошаље ондашњи управник „Правитељствене књигопечатње , Стеван Рајичевић. а

Поред упознавања са пеослевима око израде, њему је било наложено да набави и потребне уређаје и материјал, како би се штампање марака могло са успехом обављати и у Београду. Све то иле У прилог тврђењима да у ондашњој кнежевини Србији није било штампарског завода, који би могао да предузме штамтање марака, које не би, по изглелу и јизради, изостајале од шоштанских марака суседних земаља. Уређаје које је имала државна штампарија и приватне, нпр. Николе (Стефановића, која је 'сматрана једном од најбољих и била добро снабдевена, нису биле на техничкој висини у упоређењу са штампарском вештином ју иностранству, а о неком иску-= ству око израде и штампања марска није у ошште могло бити речи. Згто је израда. _ првих (српских франко марака морала да буде поверена „Дворској и државној“ штампарији у Бечу.

Пошто су марке биле израђене, приспеле у Србију и разајслате поштама, престао је да важи распис Министарства унутрашњих дела од 26 ЈУ 1866 бр. 594, у жоме је било речено да ће се поштаноке таксе плаћати у звечећем новцу док марке за писма (буду готове. Тако је почев од 1 јула 1866 године, било одлучено да ће се, „такса за писма и остата пошиљања поштом (осим штафета), која се у напред плаћала буду, плаћати у маркама од првог месеца јулија, сходно точки 5 настављења поштанског од 13 априла 1866 године О. Н. 488“ („Србске новине“ бр. 71 од 21 МГ 1866).

Како је у Бечу била поручена дравмерно мала количина првих франко марака н пошто је Реџичевић, као што му је било и наложено, јуопешчо обавио поверени му посао, чабавто уређаје и материјал, који су омогућили боље и успешније штампање марака у Беопралу и донекле лично се упознао са савременим начином њихове шзраде, даље штампање марака настављено је понова у „Правитељственој књигопечатњи“ у Београду. Већ крајем 1866 и почетком 1867 године биле су пуштене у течај франко марке штампане први пут у Београду.

Једно, што прве марке за новине од 1 и 2 паре са грбом кнежевине Србије нису технички задјовољиле; друго, што је одлучено да све марке буду једнообравне и да носе лик кнеза Михаила, 11 марта 1867 изашле ву нове марке за новине од 1 и 2 паре, штампане у Београду у државној штампаршји. Као = дотадање франко

ROG E E Popa Зла БЕЕН ___ФИЛАТЕЛИСТА

марке, и оне су облика усправног правоугаоника, величине 20:Љ Х25> мм. Цртеж је прилично утртан и, у средишту, носи лик кнеза Михаила у медаљону, израђен по углету на талањи новац.

Морамо напоменути да су у по време код већине еврапских држава. нарочито у вочетку, заводи за израду новца и мелаља имали пресудан утицај на ивраду и изглед поштанских марака. Вел на првој енглеској иморци изразито пада у очи тај утицај. Њу је израдио Непгу Согђоша према медаљи, коцу је био израдио Мат Ууоп 1837 подине са ликом краљице Виктораје. Изглед прве енглеске марке утицао је на каснију израду и изглед поштанских марака друпих земаља. Последица овог утицаја је чињеница; уда су и многе друге мајрке рађене (по угледу на новац и медаље, које су онда биле у моди, обично са ликом или попрејем у медаљону. Мерамо напоменути да су прве енглеске мар= ке далеко летше, укусније и савршеније од марака већине земаља. Моргмо још подвући да Енглеској припада заслуга да је од ночетка за израду марака тражила сарадњу и подршку правих уметника,

Свакако. под овим утицајем, и прве марке са ликом кнеза Михаила рађене су по угледу на новац, те имају много сло ности са маркама друпих земаља тога времена.

Рекли смо да је друго издање марака за новине по изгледу у свему истоветно са првим франко маркама кнежевине Србије.

Цртеж за ове марке израђен је у Бечу од 'неповнатог аутора. Као што је код првот (издања марака за новине прб кнежевине заузео одредишно место, тако је код овог другог издања то место заузео лик кнеза Михаила, израђен у профилу окренутом (на лево. Само док је цртеж првих марака за (новине био обичан и