Филателиста
н.
за | купљаче водознака и жигова. могу _ имати вредности, нарочито марке са рет"Ким водознацима и жиговима.
Поништавање писаљком или мастилом врши се у недостатку жигова или по нарочитом пропису. Недбстатка | жигова било је у ранијим временима и у редовним приликама, али нарочито за време или непосредно после ратова, као што је било н. пр. и на нашим поштама првих дана после ослобођења после светских ратова. Тада су
Ап: Тараканов
Омладина и
У нашој филателистичкој штампи више пута постављало се питање: да ли је филателија заиста корисна за омладину. На то се питање увек одговарало позитивно. И заиста, филателија може да буде значајан фактор у развићу умних и душевних способности омладинаца.
Намеће се питање: у чему је разлика између разних грана спорта и филателије: Скоро сваки спорт има ту особину, што се обавља у присуству великог броја гледалаца и обично се прати бучним изражавањем одобравања или незадовољства. Логично је да маса не може остати равнодушна у једној игри с обзиром на ток и резултат једне спортске приредбе. У природи човека је да реагира на појаве, које посматра са великим уживањем. Међутим, особина нашег спорта — филателије састоји се у томе, што се он обавља у миру, тишини, самоћи, повучености. Филателисту увек можете наћи како своје слободно време проводи у сређивању и унапређивању своје збирке. Често га видите како у потпуној мирноћи лепи марке у свом албуму или свескама за размену или их распоређује у класере или марљиво црта табаке за свој албум. Велико је задовољствег за једног филателисту, ако успе да унапреди своју збирку лепим или ретким серијама, на које је дуго и стрпљиво чекао. И то задовољство са постигнутим резултатом филателиста преживљује са највећим уживањем, — У томе је битна разлика између филателије и тако званих бучних грана спорта. Поред других корисних спортова, и филателија, као нарочита врста спорта, препоручљива је за омладину.
преко марака _ _исписивана_ им на _места_ и
датум пријема у оним поштама, које нису биле сачувале своје предратне жигове.
__Ако пријемна пошта пропусти да поништи предату јој поштанску вредносницу марку, карту и т. д.), дужност је прве поште, одн. првог поштанског службеника, који то примети, да је поништи. То се понвиштавање врши на разне начине, али нај-
_ чешће мастиљавом мили писаљком у боји,
ређе мастилом, а још ређе нарочито прописаним жигом.
филателија
И на питање, да ли се наша омладине интересује за филателијом, можемо одговорити потпуно позитивно. Ми можемо приметити омладинце-филателисте на сваком кораку, на филателистичким састанцима, у филателистичким радњама, на изложбама, у школским ходницима за време одмора, па чак и у учионицама — како пажљиво разгледају марке и дискутују о њиховом значају и вредности. У прилог томе иде и чињеница, да је Савез филателиста Србије при крају 1950. године имао скоро 700 организованих омладинаца филателиста! Број омладинаца нарочито је порастао у 1950. години, откако наша поштанска управа издаје врло лепе и укусне марке, које спадају у ред интересантних и тражених, и у иностранству, марака, а да и не говоримо о интересовању наших домаћих филателиста, који са великим нестрпљењем очекују свако наше ново издање марака.
Број омладинаца — филателиста расте сваким даном, и то не само у Београду, нашем филателистичком центру, већ и у унутрашњости. Тај сталан пораст показује да је наша омладина схватила корист од филателије као научног и васпитног фактора у њеном животу. МИ несумњиво је да фипателија и корисно делује на омладину. Да наведем неколико чињеница. Преко поштанске марке омладинац се упознаје свестрано са земљом, њеним политичким уреБењем, географском структуром, њеном историјом, новчаним системом, ликовима њених знаменитих људи, значајним догађајима у њеном животу и т. д. Омладинац размишља о земљи, чије марке скупља;
42
При ак