Филателиста
|
пи МИ С је“ Уши о пе це iri. = O-O e ia i. = Зна
ма броју поштанског жига утврђује на којој је радилишној пошти пошиљка предата. - На омладинској прузи Бањалука—До«бој, чија је изградња отпочела још у ме сецу марту ове године, већ у велико послују радилишне поште. Свака од ових пошта има свој жиг са натписом „ОМЛА-
J
При 0 М— Шип и M
ДИНСКА ПРУГА“ ДОБОЈ — БАЊАЛУ-
КА“. Интересантно је да се званичан назив ове пруге не слаже са натписом на по-
штанским жиговима, јер се пруга званично.
зове _„Омладинска пруга Бањалука—Добој“. Радилишне поште су отворене у 0 вим местима: у
IC — - –_Z==”=—=——Iı:—-—--- EI e _—_—_—_——== _ –:-EZ=—==—=Z—ı:5DmI1Iı. ———= m
Врбања LIV.51. Челинац 1151 Јошавка 11.IV.S1 Тромеђа — улаз 11.IV.S1. Тромеђа — излаз "26151. Клисура i 26.IV.51. Укрина 2010.51. Боровица 18.IV.51. Присоје 95.IV.51 Кулаши (код Прњавора) 219.51 Станари · 2417.51. Љескове воде — улаз још није
отворена Љескове Воде - излаз 28171. Радоњићи ЈУНА Станови 1720 .51.
Траса железничке пруге пролази кроз "тешке беспутне пределе, што нарочито повећава значај ове пруге. Ови крајеви су врло богати шумама, које ће се изградњом пруге моћи експлоатисати, што Ле се благотворно одразити на животни стандард тамошњег становништва, које је баш због слабих комуникација, због слабе везе са осталим крајевима земље, заостало.
Као и све радне акције у нашој земљи и омладинска пруга Бањалука— Добој послужиће као велика политичка и стручна школа за десетине хиљаде омладинаца, а нарочито оних са села. Сигурно је да ће ти
Vlad. Prikić
ca жигом број
*)
— O O O0.Sı O? 01 = O) O —
з " ” 1 1
12 13 14 » = А 15 #) Овај жиг није у саобраћају.
ве
омладинци и омладинке, радом и учењем на овом радилишту, знатно проширити свој видокруг, своја знања и своје способности, те ће многи од њих, после завршетка радова, отићи у производњу.
Велики је значај изградње ове пруге, јер и поред притиска и агресивних претњи нашој земљи од стране информбировских земаља на челу са СССР-ом, као и поред прошлогодишње велике суше, наша земља је и у овој години прихватила изградњу једног овако замашног и тешког објекта, што је још један доказ животне снаге, јединства и високе свести наших народа.
Miwzika (% тиши ке плакати
(Nastavak sa 111. strance)
F. LISZT (1811—1886), talentovan dečko
od devet godina, svirao je pred groiom Ester ·
hazijem, što je dovelo do njegovog daljeg i "usavršavanja u Beču, a zalim u Parizu. U Engleskoj svira pred Đordem IV. Živi sa grolicom d'Agout, u Italiji, ima dvoje dece. Živeo je više godina u Vajmaru. 1865 godine u Himu se zakaluđerio. Prod kraj života роsećuje Francusku i Englesku. Umire u Bayreuth-u, došavši да розен Vagnera. Pisao je simloniske poeme, dela za klavir, duhovnu muziku. Bio je najveći virtouz svoga VrOmona na klaviru. (Mađarska Z. 495, 516, Tiжтреп 2. 15).
R. WAGNER (1813—1883), u početku род Berliozovim ulicajem, daje niz opera, меćinom sa staro-germanskim i sltaro-hrišćan= skim temama. Bio je dirigent u Drezdi, a zalim u Minhenu, Docnije je bio u Bajrojtu,
koji je bio poslao operski coenlar Nemačke. ~
Najveće njegovo delo je »Nibelunški prsten«, koji je sastavljen iz opera: »Rajnsko zlato«, »Siglirid« i »Sumrak bogova«. Matildi Voezendonk, svojoj velikoj ljubavi, posvetio Je operu »Tristan i Izolda«. \U »Parsilalu« obrađen je predmet misterije hrišćanstva. Vagneroyv stil, oslanjajući se donekle na Betovena, prelazi na kraju skoro u impresionizam. PPrikaze“ iz
187
"(ит NJ