Филателиста

___njegovih opera obrađuje serija Winterhille

iz 19033 god. (Nemačka Z. 508—16 i Protek-

__ тога; 128—30).

U llaHji i Francuskoj razvijala se dalje opera; stvoren je nov oblik »velika opera« za

razliku od opere »bulio«. G. БЗРОМТИМЕ (1774,

—1851), dao je osnovne oblike ove vrste opere u svojim delima: »Vestalka«, »EFernando Kortez«. »Olimpija«. Bio je mnogo 20 dina u Berlinu »generalni direktor muzike«. — G. ROSSINI (1702—1868), pod uticajem Mocarta oplemenio je komičnu oporu. Bio je duže vreme direktor ltalijanskog pozorišta u Parizu.. Bio je vrlo plodan izvestan broj go= dina, posle čega nije napisao ništa do kraja

živola, osim »Svečane miso«. Napisao је 38

opera, od kojih su najčuvenije: »Seviljski berboerin«, »Semiramida«, »Viljem Теј«, »Паlijanka u f\lžiru« itd. Pisao je vanredno brzo. »Otela« je komponovao za dvadeset dana. (папа 2. 637—40). — G. DONIZETTI (1797 —18468), sledbenik Hosinija; pisao je komične opere »Don Pasquale«, »Ljubavni napitak« i volike opere »Kći puka« i najbolje delo »Lucia, Lammoermoor« (Z. 785), — V. BELLINI (1801—1835); pod uticajem Rosinija dao je niz opera sa mnogo romanličarske topline. Živeo je i umro u Parizu, gde su njegova »Mesočarka«, »Norma«, »Puritanci«, bila izvodena. Povodom stogodišnjice njegove smrti izdala je u Italiji serija maraka sa njegovom

- Sa i E PRO S O о adi Fi =

=== » - TOMB, s ! slikom, scenom iz opere »Moesočarka«, slikom

andela sa violinom i itd. (Z. 530 40). G. VERDI (1813—1001): i ako je bio od-

· bijen na milanskom konzervatorijumu, i Ro. Simi mu adresovao u šali pisma »Maosiro-

Verdi, pijanisla pete klase«, uspeo je i po= slao najveći operski kompozitor XIX veka. U početku pod Donicetijevim uticajem, stvara docnije svoj stil, sa melodijom u prvom planu. Nižu se opere »Nabukodonosor«, »Ernani«, zalim »Rigoleto«, »Trubadur« i TraVijata«. Sleduje »Bal pod maskama«, »Moć sudbine», a za olvaranje Sueskog kanala komponuje po porudžbini »Bidu«. Protvnikc vagnerizma, pred kraj života piše »Otela« u iom stilu. Na kraju daje komičnu operu »Falstafe. Povodom S50-godišnjice пјевоме: smrti izdaje Italija 27. 1. 1951. jednu spomen marku.

Као što smo već pomenuli M. BRUCENER (1824—1896) prestavlja prelaz između visoko-romanfičara 1 novo-romantičara. Оп= boko religiozan, on se s jedne strane oslonio na horalnu melodiku, a sa druge na alpske molive. Napisao je 92 simlonija, korale_ Bio je profesor na bečkom konzervatorijumu i čuveni organisla. (Mustrija Z. 338, 902).

RIMSKI-KORSRAKOV (1844—1908), član »velike ruske petorice«, unosi svojim dolima nov pravac, naturalizam. Pomorski kadet, docnije prolesor petrogradskog konzervalo= тјита. Ореге: »бадко«, »Мајзка noć«, »Mlada«, »lIvan Grozni« i dr., simloniska poema. »šeherezada«, dela bleštave orkestracije. Orkestrirao je i »Borisa Godunova«, Musorskog (555К 2. 908—11). {_ Зи

Р. 1. САЈКОМ5КТ (1840—1893) počeo je rano da komponuje. Studirao je u Рејтоgradu kod Rubinštajna. Od -865 proiesor na moskovskom konzervalorijumu. Udovica А. F. von Moeck pomagala ga je. Putuje po 'Kvropi dirigujući svoja dela. Umire u Petlrogradu od kolere, posle uspelog izvodenja šeste simionije. wU njegovim delima ogleda se njegova osećajnosti, lako da su puna lirike. Napisao je 0 simionija opere »Evgenije Onjegin«, »Pikova dama« i dr., balet »Labudovo jezero«, dela za klavir. (SSSR Z. 745 —9, Rumunija Z. 1175).

[__ ____-| у

188

i