Филателиста

nih crfeža i razmera, počev. od 1911 g.; 7). __Ушјеге уахаизпе розе, иротебцамапе, и glavnom, u počeiku. avijacije sa prvim primi_ živnim vazdušnim aparatima, lepo i ukusno izrađene, — 3 ___Aerofilafelija, kao. poseban ogranak filatelije, sve se više širi ı obrazuje sve veći krug sakupljača, zbog velike privlačnosti i lepofe maraka i aerograma, a isfo fako i zbog naučnogj ispitivanja isforiskog razvilka vazdušne розје povodom sve snažnljeg osvajanja vazduha od strane čoveka. ; Osobifi napredak aerofilafelije zapaža se

u prvom redu u Americi i Engleskoj, zafim u Francuskoj, Švajcarskoj, Belgiji, Nemačkoj, Holandiji. ;

Zbog velike skupoće maferijala za sastavljanje potpune zbirke mogućno je ovo да ро:slignu samo imućni filafelisti. Ina mnogo razloga većoj skupoći objekata u aerofilafeliji, ali je glavni razlog. vrlo ograničena naklada maraka vazdušne pošfe, koja iznosi prosečno 10 do 20 hiljada serija, a pojedine marke, veće vrednosti, ne prelaze nakladu od 2.000 Клана: fako na primer, od marke Meksika od 20 pez. iz serije »Pro Universidad« izdafo je samo 1.500 komada; a ima maraka i sa još manjom nakladom — do 300, pa i 200 komada, a ima ih čak i sa 25 i još manje.

Dalje ćemo posebno razmafrafi pojedine grupe i ogranke aerofilafelije.

Il. MARKE VAZDUŠNE POŠTE

Ove se marke skupljaju po isfim osnovnim principima kao ı redovne poštanske marke |. ј. ро crfežima, sa razlikama i greškama u crједта, po nijansama boja, po papiru, zupčanju, žigovima i f. d. Kod specijaliziranja, kao i u svrhu dokumenklacije freba još uzeti u obzir: a) količinu izdafih maraka; b) vazdušnu liniju za koju se odnosne marke pušfena u fečaj; c) dužinu vazdušne linije; d) sislem lelećih aparafa; e) aerodrome sa poje-_ dinih avionskih linija.

Prve posebne zvanične marke vazdušne pošte bile su puštene u fečaj u Ifaliji u maju 1917 godine, dok je prenos pošfe vazdušnim ршјет obavljen i mnogo pre ovog dafuma, po čifavom svefu (S. A. D. i Engleska 1911 а.). ЏО današnje vreme pušfaju se u fečaj mar– ke vazdušne pošle golovo u svima državama svefa (osim u Vel. Britaniji); imaju različite oblike, a i crfeži na markama su vrlo raznoliki: svi oblici vazdušnih brodova ili njihovih delova, kao propelera, avionskih krila, gondola i 1. a., zalim plice (orlovi, „golubovi i TL d., karte ' šeme lelova, različiti prelisci aviona i dr.

Količine izdatih maraka vazdušne pošte navode svi specijalni kafalozi (Field, Champion, Scolf, American Airmail, Musson, Siege, Sanabria, Silombra), a nova izdanja objavljuju filafelisfički časopisi sa podacima o količini (Avion-Consfellation, Aero-Field, News Sanabria, The Aero-Philafelishs News i f. d.). Katalozi i časopisi pišu i radi koje su vazdušne linije odnosne marke pušlene u 1есај. Dužinu svake vazdušne linije mora da odredi

pošte ili specijalan katalog.

sam skupljač po mapama. O mesfu pojedinih aerodroma govore njihovi žigovi vazdušne

Sisfemi lefećih aparafa nisu još dovoljno razrađeni u filafelističkoj literaturi, ali ja sam prvi pokušao da obradim ovu femu i napisao sam nekoliko članaka, koji su bili objavljeni u raznim filatelističkim časopisima u S. A. D.„ Francuskoj, Engleskoj i u Jugoslaviji (»Filafelistae za 1949 а. br. 2, 3 ı 4; »The Aero_-Philafelisfs News« za 1949 g.; »Rossika« za 1937 g.).

Leteći se aparafi dele u prvom redu na 2 grupe: 1) na lakše od vazduha i 2) na feže od vazduha. — Grupa lefećih арагаја lakših od vazduha puni se lakim gasovima (plinovima): sveflećim gasom, vodonikom ili helijumom, a deli se na: neupravljive balone i upravljive, u obliku vodoravnog balona, koji se zovu cepelini ili dirižabli.

Neupravljivih balona ima dve vrsfe: običnih balona ı specijalnih, za slrafosferski let (stratostafi). Slike običnih balona nalaze se na markama Francuske, Letonije, Rusije, a strafostafi na markama Belgije, Poljske, Rusije.

Upravljivih balona — cepelina i dirižabla ima na markama: Nemačke, Grčke, Letonije, Lihfenštajna, Rusije, lfalije, San Marina, Špaпије, хант 'Агдепнпе, ВгагШје, Киђе, Ктепајке, Еапрја, Рагадџаја, Тиме, 5. А. Р.

Радобгап! pripadaju posadi lefećeg араrafa ı pufnicima, a njihove se slike nalaze na markama: Nemačke, Rumunije, Rusije, Jugoslavije. <

Leteći aparati feži od vazduha dele se na: 1) avione; 2) hidroplane; 3) avione sa sa ski_ jama i sa saonicama; 4) aufožiro ili helikoptere. Aviona i hidroplana ima različitih sistema i naziva, a usavršavaju se svakim danom po obliku i po brzini, fe preistvaljaju najrasprostranjenije, najbrže i najjeftinije fipove vazdušnih promeinih sredstava. Avioni služe za spušlanje na zemlju, hidroplani za spušlanje na vodu. Oko 1937 g. konsiruisan je fip amfibija — za spušfanje na zemlju i na vodu. — Avioni sa skijama i sa saonicama služe za spušlanje na sneg i na led. — Auložiro ili helikopter podiže se s mesfla, okomifo, u vazduh i može Ići na levo i na desno neposredno; nema krila. U Španiji konstruisan je naročiti fip aviona bez krila i zove se »auložiro La Sijerva« (po prezimenu prona_ lazača), a u Šwajcarskoj, Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj i Belgiji zove 5е ћеПКорјег i upolrebljava se u službi pošte između glavne pošte i odeljaka.

Skupljaju se ne samo marke zvaničnih izdanja, nego i poluzvanične, koje su izdavala privatna vazdušna preduzeća, sa kojima bi država zaključila ugovor za fransporfovanje pošte vazdušnim puhlem. Kasnije su neke poluzvanične marke priznafe kao zvanične, n. pr: »Scadta« u Kolumbiji ili avionski fondovi u Turskoj.

Poluzvanične avionske marke od velikog su istoriskog i dokumenfarnog inferesa, pošto su izdavane u počefku osvajanja vazduha sa primifivnim sistemima lefećih aparata. U nji-

298.