Филателиста

пе у = | Р— o

мер марке од 4 и 6 сантима за циришки кантон из године 1843; црну баварску марку од 1 крајцаре, издату 1849; гравуре марака краљице Викторије из 1840; француске марке нео-класичног стила које претстављају Цереру или Наполеона Ш! — прве које су имале за модел Меркурову главу са грчких марака; или, још, фину гравуру шпанских марака из 1850 г. са ликом краљице Изабеле; отмене репродукције у рељефу — сличне камејама — са ликом аустријског цара или двоглавог орла; или најзад финске марке са грбом које датирају из 1860, тако оригиналне, а које се одликују и квалитетом свога папира и нарочитим зупчањем; утврдиће се да то нису само прве штампане марке и најређи примерци у уметности марке, већ и најуспелија формална остварења ове исте уметности, а чије савршенство нису никада достигла никаква доцнија стварања. Конзервативне земље су до почетка овога века сачувале овај строги стил; церемонијалан, сродан уметности медаља, али у форми све мање и мање живописној, све мање и мање изражајној. Шпанија је за ово типичан пример. А историја аустроугарске монархије има за последњи одраз, у серији великих војсковођа у служби Хабзбуршке династије, своје свечано сјајно продужење где се може прочитати касни „сумрак богова“. Чудно је да једна велика нова земља, Сједињене Државе, остаје на сличан начин верна своме званичном стилу. Упоредо и свуда са политичким променама манифестује се и радикално кидање_ са традиционалним формама и чим екстре-

АП. Ј. ПЕТРОВИЋ

Југословенски

"мистички елементи дођу на власт, појављу-

ју се марке, чија замисао такође води у крајност. Ипак констатује се и жеља за повратком ка мудрости. На пример у Немачкој у годинама после 1920, а и у Швајцарској исто тако, приступило се стварању серија беспрекорних марака, захваљујући конкурсима, које је организовала држава, али уз остављање могућности специјалистима да учествују у оцењивању.

И наше доба обилује примерима, који показују да паметна употреба, тј. не ропска; нових техничких могућности дозвољава да се створе добре марке које одговарају духу наше епохе, не занемарујући ипак законе који се намећу у овој области. Холандске марке које мање иду у висину, а чија се цела илустрација свела на цифре, сасвим модерне замисли са њиховим украсним цртама потпуно библиске сажетости, као и оне са ликом краљице Јулијане или известан број швајцарских марака »Рго Јиvenfufe« To јасно доказују. Из овога се дакле може закључити да има духова који делају, те се може очекивати обнова и процват уметности марке. Е

Из свега овога излази да нам лежи на срцу да се „командна полуга“ додели само онима који имају и смисла за критеријум, који треба поштовати и дара да се изаберу уметници способни да остваре егземпларна дела. А да оваквих уметника има, то је сигурно. Из »Сгарћј«-а превела по

одобрењу издавача и ауто– ра Љиљана Михаиловић

Црвени крст

75-годишњица Црвеног крста у Србији

У људском друштву нема племенитије организације, а ниједна није поникла из веЋих страхота — од Црвеног Крста. Ужаси рата изазвали су најплеменитију идеју о указивању помоћи пострадалима у рату. До половине прошлога века несрећни рањеници остављани су на бојишту сами себи, природи, племенитим појединцима, пљачкашима, па и дивљим зверовима да им помогну или да им муке на грозан начин доврше.

1859 године, у једном ужасном рату у Горњој Италији, код Солферина, учествовао је и племенити Швајцарац Жан Анри Динан, Кад је после свршене борбе прошао бојним пољем, на коме је остало 40.000 мртвих бораца и беспомоћних рањеника, у њему се родила идеја да творци ратних ужаса — људи треба и да олакшају муке тим несрећним рањеницима. И кад су ужаси тога рата престали, нису били за-

борављени. Идеја о помоћи своме ближњем у највећој невољи пала је на најбоље земљиште и разбуктала се свом силином по целом свету.

„Успомена на Солферина“, дело племенитог Динама, у коме је он описао све грозоте и муке са овога бојног поља, преведено је одмах на све језике цивилизозваног света. У свима срцима, чак и најокорелијих пропагатора решавања спорова међу народима ратом, изазвани су племенити осећаји — помоћи својим ближњима у највећој невољи.

Неуморним залагањем, путовањима, разговорима са водећим личностима по целој Европи успео је Динан да заинтересује многе државе. Октобра 1863 године одр жан је један састанак претставника 16 европских земаља, на коме је израђен на-

-црт правила и изабран знак — грб будућег

друштва —-црвени крст на белом пољу, а

| 293