Филателиста
_
22 августа 1864 године усвојена је Женевска конвенција о побољшању судбине ра-
'њеника и“болесника у рату.
Динанова идеја, зачета на солферин
ском разбојништву; остварена је у месту“
његова рођења — у Женеви. Ту је успостављен Црвени Крст коме су једна за другом приступале све државе света. Већ 1868 године њему су припадале 33 народности. До 1906 године било је 36 држава потписница Женевске конвенције, а 1929 године тај се број пење на 52. Данас МеБународна заједница Црвеног Крста броји 68 држава са преко 120 милиона чланова.
Пре 75 година, 6 фебруара 1876 године, основан је у Србији Црвени Крст и већ 24 марта исте године приступа Женевској конвенцији и постаје члан Међународног комитета Црвеног Крста. -
Да би смо упознали наше читаоце са
"радом и циљевима Црвеног Крста, доно-
симо ове редове из летка „Југословенски Црвени Крст — масовна народна организација". У периоду када је Србија претрпела низ ратова, улога Црвеног Крста била је у главном сведена на припреме у очекивању нових ратова и на указивање помоћи у случајевима природних несрећа, поред спремања ограниченог броја помоћног санитетског особља. По броју и саставу свога чланства, по садржини мирнодопског рада Црвени Крст носи изразито хумани карактер. После првог светског рата, оснивањем Лиге друштава Црвеног Крста, знатно се проширује рад Црвеног Крста за време мира.
Учесници велике ослободилачке борбе наших народа у окупираној Југославији нису имали привилегију да осете присуство и помоћ тада постојећег Црвеног Крста. Ни национална друштва других земаља нису се нашла побуђена да пруже помоћ и подигну свој глас противу зверских поступака са рањеним и заробљеним борцима ослободилачког рата и незаштићеним цивилним становништвом. '
Црвени Крст нове Југославије званично почиње рад маја 1944 године у Дрвару, а већ јула исте године образује се на слободној територији Топлице главни иницијативни одбор Црвеног Крста за Србију.
У складу са великим друштвеним променама у нашој земљи из основа се мења карактер, значај и улога Југословенског Црвеног Крста, а самим тим и садржина његовог рада у односу на Црвени Крст у предратној Југославији.
По броју и саставу свога чланства Југословенски Црвени Крст добија карактер масовне народне организације.
У периоду мира наш Црвени Крст постаје ослонац и помоћ државним органима у решавању здравствених проблема иу пружању социјалне помоћи. Посебни значај и улогу добија у случају рата, када по-
У ~ =
ган санитета оружаних
_стаје помоћни ор снага. ~ i У складу са општим напорима наших на– рода на остварењу плана развитка народнепривреде, Југословенски Црвени крст још год 1947 године развија своју делатност по утврђеном плану рада, из кога проистичу врло крупни задаци и обавезе за читаво чланство. По јединственом плану рада, који у главном обухвата здравствено-социјалнеи организационо-пропагандне проблеме, удео'Главног одбора Црвеног Крста Народне Републике Србије и његових органа замашан је и захтева за његово извршење. неуморан рад и залагање не само свих чланова, него и сваког грађанина и грађанке.
Црвени Крст спроводи најширу акцију на здравственом просвећивању народа путем предавања, штампањем књига, часописа, брошура и летака, разним здравственим. акцијама, приређивањем здравствених изложби, практичним извођењем хигијенскоасанационих радова, образовањем здравствених актива и службе прве помоћи, такмичењем у постизању хигијенских навика, као и пружањем помоћи здравственим установама.
У земљи, која је током четири године била варварски пустошена и пљачкана, а "становништво мучено и убијано од стране фашистичких окупатора и њихових сарадника, социјална делатност Црвеног Крста такође заузима истакнуто место. Ту у првом реду долази у обзир помоћ установама социјалног старања, помоћ породицама палих бораца, инвалидима и ратној сивочади. Затим, пружање помоћи у оснивању и одржавању дечјих летовалишта и школских кухиња, помоћ народу у случајевима природних несрећа.
Југословенски Црвени Крст, као добровољна масовна народна организација, а у оквиру међународне активности, има зе најузвишенији циљ: рад на остварењу праведне и поштене сарадње у борби за очување трајног мира у свету.
Добро је и хумано да Црвени Крст припрема средства и да буде увек спреман зе указивање помоћи пострадалима од природних несрећа: земљотреса, поплава, рушилачких циклона, — које смо немоћни де отклонимо. Прикупљати средства и припремати се за указивање помоћи у очекивању нових ратних ужаса, чије спречавање лежи у људској моћи, а не учинити све за њихо– во отклањање и за очување мира у свету, — не би одговарало основним и високо хуманим циљевима Црвеног Крста.
За изравњавање спорова међу народима људски разум и опште човечанска осећања имају у себи довољно јака оруђа да сама реч и сам појам рата ишчезне за свагда из људског речника и да буде замењен мирољубивом _братском сарадњом међу равноправним и сувереним народима света.
Стога борба за мир, упорна, одлучна и доследна, јесте данас прва и најхуманија дужност и највиши циљ Југословенског Цр~
294