Филателиста

свим вредностима претставља лик прве баварске марке од 1! крајц. (У. 76—8; Ц. 127—9).

За совјетску зену имамо једну марку од 12--3 пф. са сликом прве баварске марке (У. 60; Ц. 80).

У француској зони су за све три покрајине (Баден, Рајнланд-Пфалц и Виртемберг) издате по 2 марке од 10 и 20 пф. са истим цртежима само са одговарајућим натписима имена појединих покрајина. Цртеж на маркама од 10 пф. преставља стара поштанска кола и пошт. трубу, а на маркама од 20 пф. пошт. аутомобил и авион у лету.

1950 г. с државе:

Аустрија, која је издала једну пригодну марку од 1 шилинга са сликом прве аустриске марке од 2 кр. (Ц. 921).

Аустралија је издала 2 марке по 2 пенија: једну са сликом прве марке Нове Јужне Галије и другу са сликом прве марке Викторије, јер су обе ове аустралиске државе, истовремено, 1850 г. издале Своје прве марке. У продајном табаку ове марке долазе наизменично у хоризонталним редовима, те тако имамо обе марке у пару.

тогодишњицу су прославиле ове

МИЛОМИР Љ. МИЋИЋ

Швајцарска је у оквиру редовне серије »Випдезјејет« за 1950 г. издала као прву вредност ове серије марку од 5+5 ц. за спомен стогодишњице прве швајцарске савезне марке. Цртеж марке даје у пару прву савезну марку од 5 ц:

Шпанија је издала пригодну серију са ликом краљице Изабеле |! од 8 вредности: 4 вредности за редовну пошту (50, 75 с. 10, 15 Р) и 4 вредности за ваздушну пошту (1, 2.50, 20 и 25 Р). (U. 1018/25.)

Шпанија је такође и за своје колоније Гвинеју, Ифни и Сахару издала по једну пригодну марку од 5 пезоса.

У 1951 г. прослављају стогодишњицу своје прве марке ове државе: Данска, Канада (100 година своје марке, као и марака Новог Брунсвика и Нове Шкотске), Немачка (100 година Бадена и Виртемберга), Италија (100 година прве марке Сардиније) и Хавајска острва.

Данска је ! априла ове године прославила стогодишњицу своје прве марке пригодном серијом од 2 вредности: 15 и 25 Оте. Цртеж на маркама преставља кола данске »Киде!«-поште. Издата је и врло лепа пригодна коверта „Првога дана“.

9 ОКТОБАР

Међународни дан Светског поштанског савеза

Приликом прославе 75-годишњице од оснивања Светског поштанског савеза, на једном свечаном банкету у Швајцарској, један од говорника подвукао је, да је оснивање Светског поштанског савеза било омогућено захваљујући радикалној реформи у снижаваљу поштанске тарифе, познатој под именом „пени постејџ“ и проналаску поштанске марке. Том приликом подвучен је значај поштанске марке у ' 'uTaHском саобраћају уопште и међунар дном посебно. Наравно, није пропуштена прилика да се подвуче, у конкретном случају, улога Роланда Хила у вези са проналаском поштанске марке. Са наше стране ми смо морали бити задовољни са улогом, која се придаје поштанској марци, јер из извесних аутентичних докумената, које смо предали у штампу, види се да је на том сектору историјског значаја допринос нашег земљака Ловренца Кошира.

Из свега се може закључити једно, а то је, да су ове реформе ако не условиле, а оно извесно убрзале оснивање Светског поштанског савеза. Сложеност поштанске службе, од пре нешто више од стотину година, не може се данас у обиму данашњег промета ни замислити. Према томе, историја поштанске марке тесно је везана за унутрашњи и међународни развој поштанске службе.

На дан 9 октобра 1874 године потписана је прва конвенција о оснивању „Опште поштанске уније“. Ову прву Конвенцију потписало је свега 22 земље, које су учествовале на првом конгресу, који је заседавао у Берну. На овом првом конгресу учествовала је и кнежевина Србија и њен опуномоћеник је био Младен Ђ. Радојковић, који је ову конвенцију потписао. Међутим, као прва држава приступила је овој конвенцији наредне године Црна Гора. Овде је каратеристично — да је Србија приступила овом Савезу пре него ли што је добила своју потпуну сувереност.

Поникао из потребе међународне друштвене сарадње Савез се нагло развијао, тако, да је ускоро од међународне установе Савез постао светска, односно универзална организација. Заснован на принципу јединства територије за размену кореспонденције, Савез је од тренутка свога оснивања негирао постојеће границе и, дотле веома сложен и скуп процес међународне кореспонденције, претворио овај процес размене поште у једноставан инструмент, који је данас постао својина целокупног човечанства. Јер, за сада нису чланови Савеза само још Непал, Монголија и Тува.

Историјски развој Савеза и његова улога у међународном животу дали су повода делегацији Аргентине, да на Светском

339