Филателиста

поштанском конгресу у Буенос Аиресу 1939 године, за време 5-те пленарне седнице, "предложи, да се 9-ти октобар прославља као међународни дан Светског поштанског савеза, јер је тога дана потписана прва Светска поштанска конвенција у Берну. Овај предлог Аргентине, као домаћина, где је конгрес заседавао, усвојен је, и Х! Светски поштански конгрес изразио је жељу и препоручио чланицама Светског. поштанског савеза, да прослављују сваке године 9 октобар као међународни дан поште. Истовремено са овом жељом предложено је и усвојено да се у свима престоницама од добровољних прилога поштанских службеника подигну споменици Светском поштанском савезу.

На истом конгресу у Буенос Аиресу на предлог делегације Боливије усвојена је

_ препорука, на основу које треба да се изради. једна значка Светског поштанског савеза, коју би, као обележје и знак припадности поштанској служби, носили сви поштански службеници земаља чланица Савеза. Ова препорука је за сада остала само жеља убележена у документа конгреса (Свеска- || страна 544).

На наредном Светском поштанском конгресу; који се одржао у Паризу 1947 године, донета је одлука у облику жеље, да се поводом 75-годишњице изда једна пригодна емисија поштанских марака, којом би се обележио овај значајан датум у меЂународној историји пошта. Према првобитној замисли предлагача за издавање пригодне марке било је замишљено, да све земље чланице Савеза. издају једну марку са истом садржином, истом бојом и истим вредностима. Овако формулисан предлог

БРАН. НОВАКОВИЋ

није могао бити прихваћен; јер би такве решење било у "директној противности се унутрашњим законима појединих чланице Савеза, код којих је строго нормирано шта: може бити предмет једне поштанске

" марке.

Ова пригодна емисија; којом је обележен 9 октобар 1949 године, прва је овеврсте. Ма да су мотиви на пригодним маркама разнолики; ипак се њима изражава на разне начине схватање о међународној улози и значају Светског поштанског савеза. Дан Светског поштанског савеза поводом његове 75-годишњице обележен је емисијом, која је прва своје врсте. Наиме, бивало је и до тада да су поједини“ ужи поштански савези издавали пригоднемарке, а и данас то још постаји; зли ово је први корак ка томе, да се поштенској марци додели значај, који прелази оквијр> националних граница једне чланице Савеза.

Овом јубиларном емисијом поводом. оснивања Светског поштанског савеза јасно је обележена прекретница, каде је поштанска марка почела да добија нови облик: своје вредности. Чињеница, да ово при– годно издање нема свега неколико чланице Савеза, говори у прилог претпоставке, да he се можда доћи до тога да се поводом сваког поштанског конгреса издају пригод-

_не марке, и то не само од оне земље где

се састанак одржава, већ од свих чланиц= Савеза и да ће се усвојити и то решење, да се поводом предстојеће стогодишњице Савеза издаду пригодне поштанске маркеса ликовима делегата 22 земље чланице Савеза, који су 9 октобра 1874 основали Светски поштанске савез.

Ово је само кратак осврт на 9 октобар.

ПАРТИЗАНСКЕ ПОШТЕ

(наставак са стр. 266)

МАКЕДОНИЈА

У Македонији су, при њеном ослобођењу у зиму 1944 године, у промету затечени поштански жигови.

Дебар има једноредам жиг са текстом »РВЕк« (Објавио А. Петровић).

Крива Паланка има писано »Е« руком.

16-У1-1945 употребљаван је интересантан жиг за поштарину у готову: прстенаст жиг са двојним спољним кругом, са текстом »КЕМУА РАГАМКА / КРИВА ПАЛАНКА«, у средини линија. Да ли је овај жиг, којим оверава поштарину у готову, уједно и стални провизорни жиг, није јасно из Гартнерова описа.

ЦРНА ГОРА

Дедијер наводи да је „црногорска пошта имала један велики печат, на коме је

био нацртан црногорски партизан како поздравља песницом. При дну је стајало »Партизанска пошта«“. Ја се сећам да сам. негде видео сличан жиг са НЦрногорцем у народној ношњи, али где, не знам.

Гусиње. Прстенаст жиг, са двојним спољним кругом састављеним из спољног дебелог и унутарњег танког, са петокраком звездом у средини. Текст у прстену из две речи окренуте према средини „ГУСИЊЕ ПОШТА“ (по А. Петровићу).

Драговкл. поље — Г. Морача. Жиг носи у врху државни грб, а испод њега у 4 реда текст „ПОШТА / ДРАГОВИЛ. ПОЉЕ / BP. и И ВУД ЕР ПА МОРАЧА

(по А. Петровићу).

Редовни жигови (пре 9. М. 1945) н. прКотор — Kolor (стари југословенски прсте– наст жиг) од 7. У. 1945.

340