Филателиста

ност, сагласно духу и начелима Повеље Уједињених нација, признање напора изве= сних нација које радије воде независну спољну политику него да се придруже неком блоку великих сила, примењивање духа и начела Повеље Уједињених нација

пријем у чланство Уједињених нација свих

држава са изузетком режима који су основани војном помоћи сила осовине, а које су више пута осуђене од стране Уједињених нација и које су још задржале своје фашистичко: устројство.

5) праведно решење колонијалног проблема у духу права сваког народа Ha самоопредељење, јер је свако решење тога проблема, усмерено ка националној независности зависних народа, фактор мира и међународне сарадње.

6) решеност да се прихвати свака прилика за вођење преговора да би се унапредило решење међународних тешкоћа. 'Осуда свих поступака који теже да се само великим силама препусти уређивање питања која интересују и друге државе без њиховог учешћа и које иду за установљавањем утицајних сфера, као и свих других поступака који повређују независност и територијални интегритет држава.

7) потреба да се пружи помоћ недовољно развијеним државама од стране међународне заједнице или њених срећнијих -чланова без икаквог другог услова изузев услова да та помоћ буде демократски и одговорно коришћена једино за добро народа ради њиховог економског, друштвеног и културног развитка.

8) гаранција поштовања у целом свету права човека и основних личних слобода сагласно универзалној декларацији човекокових права с тим да би ову обавезу влада заједно са поступком примене требало

«Синиша Остојић

унети у националне уставе, право на запослење и социјално осигурање без дискриминације, осигурање у свим многонационалним државама за сваку националну групу могућности пуног политичког, економског, друштвеног и културног развитка. _

9) сталан и упоран напор за остварење уравнотеженог смањења наоружања. Пот-

"пуно и опште разоружање, које јесте и ос-

таје крајњи циљ, захтева успостављање односа поверења међу државама. Ограничење и смањење наоружања које не би повећало опасност од рата може се постићи само под условом да буду општи и под међународном контролом.

10) развијање културних односа међу народима, њиховог међусабног познавања и међународне сарадње на бази поштовања националних култура и прогресивног ширења заједничког фонда цивилизације, слободним кретањем лица, информација и свих средстава знања, право на слободу мишљења и вере, право на слободу изражавања, слобода за сваког да му буду приступна сва материјална и духовна средства за добијање знања и за примену тог знања, тако да свако може вршити избор на основу јасно обавештеног разума, што претставља услов и осигурање слободе духа који су нераздвојиви од мира.

Овај значајан скуп, који ће ући у историју слободних народа, који се истински залажу за мир и за трајну искрену сарадњу међу народима, обележен је у Филателији само једним специјалним жигом, који у своме прстену носи натпис „ЗУКОР ЈА MIR T MEĐUNARODNU SARRDNJU“ a знаменити дани овог састанка „23—27 X. 1951.“ убележени су испод имена „2ЛАКЕВ“ у средини жига, — а требало га је, због његовог великог значаја, обележити и једним издањем пригодних марака.

О СРПСКИМ МАРКАМА ЗА НОВИНЕ

(Наставак са

VI. Издање од марта 1578 године Tlo закону о изменама и допунмаа Зажона O поштама од 9238-Х-1871, по старом календару, била је повећана такса за отпрему новина од ! на 2 паре за сваки број, или омот, до 10 драма (32 грама), а за сваку даљу тежину од 5 драма на још 2 па-

гре. Нова такса оставила је трагове и код поште, и међу филателистима. Ако сте имали прилике да видите који примерак којих било српских новина, разаслат после повећане таксе, могли сте приметити да су на њима увек биле налепљене две марке од ! паре, обично у пару, као што је било ре-

366

331 стране)

продуковано у нашем чланку у броју 9 „Филателисте“ од ове године.

Почев од шесдесетих година ХЛТХ века, после сређивања прилика у Србији, упоредо са развитком културно-књижевног и друштвено-политичког живота у Београду ни У унутрашњости земље, почео се јављати све већи број листова и часописа, било дневних или повремених, тако да их је осамдесетих година само у Београду било 25. Такво интензивно културно уздизање посредством дневне штампе и повремених часописа, од којих су неки излазили у неколико хиљада примерака, одразило се и на маркама. Висина накладе марака другог издања, одно-