Филателиста

сно штампања, када се ради о зупчаним маркама од 1 паре, свакако да није била велика. Уз то и интензивнија њихова потрошња броја листова и интереса за штампу и књигу у опште и њихово растурање посред“ еством поште, као и повећана такса од ! на 2 паре, учинили су да се залиха марака 38” жовине брзо трошила и нестајала. Зато се прибегло новом штампању марака. У- једном · наређењу Министарства унутрашњих дела од 16-1-1873, под које су онда потпадале и поште, између осталог, стоји „а ако би Управа државне печатње (штампарије) приметила да јој до тога дана (тј. 1/13 јуна 1878 г.) неће бити довољно марки од 1 паре, може се од њих израдити 100.000 комада“. Дероко, у својој „Историји поштанских марака Србије“ вели да није могао утврдити да ли су ових 100.000 марака доиста и отштампане, али по томе, што је после повлачења из саобраћаја марака овог издања преостала већа _ количина незупчаних примерака од ! паре, које су после прода"те заједно са осталим преосталим количинама марака издања од 1869/72 године, закључује да су то можда биле марке из те предвиђене нове накладе.

Међутим, да су ове марке биле заиста штампане и да су једно кратко време, од марта до | (13) јуна 1873 г. биле у уло"треби, говоре више чињеница. Прво што пада у очи, и што прави приметну разлику између незупчаних марака од ! паре првог штампања и марака другог штампања, __ TO Cy њихове боје. Рекли смо да су незупчане марке првог штампања, у главном, мутно-жуте, неодређене, ·малокрвне, ако хоћете. Напротив, боје марака другог штампања нешто су живље, изразитије, у нијансама од отворено жуте до једне неодређене боје која прелази у смеђо-жуту боју. Дероко за те марке вели да су отворено жуте до црвенкасто-жуте боје. Ови други примерци доста су ретки.

Поред боја постоји разлика и у папиру. За штампање друге накладе употребљен је папир изразито сивкасто-беле боје, нешто тањи и не тако тврд, као што је онај на коме су штампане марке од ! паре првог

здања. И овај папир, као и претходно употребљен, има приметно мрежасту структуру. Најзад, гумирање је обављено белом тумом, али због сивкасте боје употребљеног папира, добија се утисак као да се ради о сивожућкастој боји гуме. Све ово говори да су оних 100.000 примерака, о којима је било торе речи, заиста и отштампани, па чак пуштени у употребу, пошто сам имао прилике да видим незупчане марке другог штампања исправно, и на пошти, употребљене. На омоту познатог старог конзервативног листа „Видовдан“, који је уређивао Милош Поповић, ранији уредник „Српских новина“. Треба напоменути да незупчане и неупотребљене марке од ! паре, које се ви-

ђају по трговинама и збиркама, у већини случајева, припадају овом другом штампању из 1878 године, од којих је већа количина осамдесетих година била продата приватницима. - i у __ Марке су штампане са истим клишеинма, на којима су биле отштампане марке. претходне. накладе од 1572 године. MH поред нешто изразитијих боја, отисци су нешто због жуте боје, нешто због излизаности клишеја и сиво-беле боје папира, доста нејасни, без приметних детаља. Честа је појава да су поједине шаре на маркама сливене уједно, а кнежев лик замрљан. Једном речи, марке овог штампања нису успеле и на први поглед одају примитивност израде и употребу оскудних техничких средстава приликом њихове репродукције. Интересантно је да до сада, сви познати истраживачи, и светски каталози, не помињу ово друго штампање незупчаних марака од 1 паре. Као што смо видели и Дероко за те марке нема одређено гледиште и у недоумици је, да ли су ове марке одштампане и пуштене у употребу. Де Смет, у својој студији о маркама кнежеве Србије, који је податке црпео из монографија и студија Луја Ансијеа и познатих енглеских истраживача српских поштанских марака: Олфилда, Вестобија, В. Дорнинг Бегтона, затим Дерока и других, осим чињенице да постоје две плоче, не помиње да су на другој плочи штампане две накладе и, самим тим, о тим маркама не даје никакве податке и описе. Како је Де Сметово мишљење, у ствари, резиме испитивања и гледишта горе поменутих истраживача, чије је радове на критичко-филателистичкој 06ради српских марака обилно користио, долази се до закључка да и њима није било познато постојање другог штампања незупчаних марака од ! паре, па. их, наравно, и они нису у опште помињали и описивали. Исти је случај и са нашим и страним каталозима. И прошлогодишњи, и најновији каталог „Југофилателије“ не помиње да су незупчане марке од 1 паре доживеле два штампања. И Гибонсов каталог не помиње два штампања код ових марака. У Иверовом каталогу помиње се само једно штампање незупчаних марака од ! паре, док је зупчане поделио у два штампања. И Михелов каталог, једини од страних који је озбиљније и документовано пришао обради марака кнежевине и краљевине Србије, до сада није правио разлику између појединих штампања незупчаних марака од ! паре. По томе каталогу ове марке су изашле тек 10-МОП-1873, заједно са незупчаним маркама од 2 паре, као што је познато, нису истоветног цртежа, ради чега се осетно међусобно разликују. Оваква Михелова каталогизација није тачна, — јер су незупчане марке од ! паре пуштене у течај почетком 1872 године, вероватно у јануару те године, пошто је несумњиво утврђено да су те

367