Филателиста

има. _ ове врсте скупљања већа се пажња обраћа жигу него марци; али и та-да не треба пренебрегавати исправност _ марке. 5 5

Нарочита се пажња обраћа и ковертама са „франко-типовима“ — жиговима маши-

на за франкирање. ~

И код набавке целих коверата и. других целина треба обратити велику пажњу, јер и оне, као и све друго, нису остављене неискоришћене од стране фалсификатора. у

У новије време скупљају се карте са сликама предела, личности и др., на којима су припремљене марке на страни слике; та грана филателије назива се картофилателија. У међународном саобраћају оваке карте добиле су и посебну ознаку САБТЕ Т. С. М. (= саме Штђтве соје мце, што значи „карта са марком на страни слике“). Број картофилателиста све више расте, нарочито у западним земљама. Разлог је томе, што се све оне користи, које се имају од филателије, овде још појачавају сликама изразитијим него што су на маркама. Карте, веће по обиму од марака, дају могућности да се на њима насликају извесни предели, градови, уметнички објекти, личности, разни моменти из историје и из модерног живота, из животињског и биљног парства и др. у већем пространству и са више детаља. На овај начин картофилателијом се јаче обогаћује знање из географије, историје, природних и других наука. Сем тога, постоје и чисто филателистички разлози, који повећавају вредност картофипателије, И данас има поборника скупљања само жигосаних марака тј. марака које су послужиле поштанској сврси којој су намењене. Картофилателијом овај услов се постизава у потпуности, исто као и при скупљању целих коверата. Као и код целих коверата, и овде се обраћа пажња и на пригодне марке и на специјалне жигове. И овде се могу наћи разне комбинације карата, марака и жигова: н. пр. карта са слиКом неког града или објекта до којег је тешко доћи, франкована марком неке стране поште, поништена извесним специјалним жигом. Нарочито је код картофилателије цењена комбинација „максимум“; то су карте франковане марком, која носи исту слику коју и карта. Данас постоје и посебни каталози за картофилателију.

Није нам познато од када је отпочела ова врста скупљања, али знамо да је прва илустрована дописница у свету потекла из Србобрана; њу је преко поште послао у Сомбор 6. маја 1872. године Србин, Јоца Манојловић, уредник листа „Змај“.

Још ћемо овде казати коју реч о скупљању предфилателистичких писама, Предфилателистичко писмо је из времена пре

_но што су уведене марке за ознаку плаће-

не поштарине за пренос писма“у дотичној земљи. На њему, дакле, не може бити залепљених марака, али морају имати жигове предајне поште и поште приспећа, прелазних пошта (ако их је било), за ознаку поштанске таксе (плаћене или коју треба наплатити) и друге посебне жигове (н. пр. карантинске, дезинфекционе и др.). Дакле, први је услов да су тада морале постојати поште у тој земљи, а други је услов, да су писма пренесена том поштом пре него што је дотична поштанска управа увела употребу поштанских марака.

Старост предфилателистичких писама је у разним земљама различна. Она почињу од установе поште, која је употребљавала жигове, а престају са увођењем марака у употребу. И једно и друго време је код разних земаља различито. Тако у Енглеској марке су уведене и предфилателистичка писма престала 1840 године, у Србији 1866 године, а у понеким земљама, где је било више поштанских установа, било је и различитих рокова почетка, односно CBDшетка предфилателистичких писама, н. пр. у Турској постојала је државна турска пошта и неколико левантских пошта страних сила; све су оне у разно доба установљавале поште, а исто тако уводиле у употребу поштанске марке.

И у Југославији је било предфилателистичких писама у разним покрајинама из разних времена: у Србији код српских државних пошта између 25 маја 1840 и 18 јула 1866 године, код аустриске конзуларне поште у Београду пре 1 јуна 1850 године; — у Црној Гори у Бару аустриска пошта од 1854. до 1. јуна 1864. године; у Босни: француске поште у Сарајеву из 1811. године, приватне поште Спиридона Рајковића између 1846 и 1848 године, турске државне поште од 1851 до 1863 године; „конзулове“ поште у Сарајеву од 1851 до окупације; — за крајеве који су били под Аустро-Угарском: писма француских пошта у Илирији између 1809 и 1813 године и аустриских пошта из свих тих по-. крајина пре !. јуна 1850 године; = у Македонији и другим крајевима, који су пре балканских ратова били под Турском, писма турских пошта пре 1863 године, ако су тада у тим крајевима постојале поште о чему немамо података.

„" Podružnicama i prefplatnicima!

Mole se svi koji nisu platili dužnu pretplatu do kraja 1951 godine da nam odmah pošalju na naš fek. rač. 104-903317

369