Филателиста

GRIFOVI NESREĆNIH SLUČRJEVRA DDešavaju se različiti nesrećni slučajevi kao na primer: kad avion padne u more, k avion izgori, kad pošta propadne, kađ je po šla spasena ma putu za cilj. U većini slučajeva pošta biva spasena i lada se stavlja naročih gril (žig). Ovih grilova bilo je mnogo u godinama 19327—1038. Ovde ćemo navesti neke inferesaninije od mjih: englesko: u okviru u 4 roda » DAMRAGED BY / SER WRТЕК / 1М АТЕРРАМЕ / ACCIDENT« (o=

| У ИОСАМВТОЏЕ 7

štećeno morskom vodom u avionskoj nosroeći); — u okviru u jednom redu »DOMARGED BY SER-WATER«; — boz okvira u 2 reda »DELAYEMD SALVED / FROM ВОАОЈCERM«; — u okviru u 2 reda »DAMAGED BY IMMERSION / IN SEA WATER 1. S.; — п окупи ц 3'теда »РАМАВЕР ВУ МАTER / THROUGH АССВЕМТ / ТО FLYING / BOB T«; — francuske: sa okvirom ili

bez оклата, u crnoj boji (1936 а) »АССТDENT-« i dr.k AVIONSKI SPECIJALNI ŽIGOVI

Za vazdušnu pošlu postoje i specijalni žigovi u raznim razmerama i oblicima.

Žigove vazdušne pošle Jugoslavije opisao sam u »Filatelističkom almanahu« Dr. V. Si-

mića-~Vakanovića za 1939 godinu. i u lIrancuskom TION «..

»AVION-CONSTELLR-

časopisu

> 11% 37- W. НЕМА

Ovde шКкгашкбо 1модип najitoeresantnije tipove: 1) okrugle, jednokružne за mostićem; 2) okrugle, dvokružne sa mostićem; 3) ovalne; 4) šestouglaste; 5) sedmouglaste; 6) osmouglaste; 7) trouglaste.

Osim toga postoje još žigovi prvih i spocijalnih letova, balonski, copelinski, modelarski, takođe i prvi avionski žigovi iz 1939 e) (Francuska, Nemačka, Engleska, S.

(Nastaviće se)

Sabo Zoltan

—

МАМА УУ MABMEUMNDMN NAL WAR AMI A

BLFIERI, Vittorio grof (17. I. 1740 Msti — 8. X. 1803 Firenze), jedan od najvećih klasičnih dramskih pisaca italijanske književnosti. U svojoj mladosti živeo je životom mladih aristokrata, što je mogao sebi dozvolili kao sin imućne porodice. Slupio je u vojsku, ali je izgubio volju za taj poziv, tc je u loku narednih pet godina (1707—1772) proputovao Evropu, Odjednom mu je sinula ideja da postane posnik, pošto je pročitao jednu odu, i odlučio je — tada je imao 93 godine — da nastavi svoje zanemarene stludije, te kao čovek da nadoknadi ono, Što je

lakomisleno propustio kao dočak. Jezik svoje domovine poznavao je u fo vreme još slabo, nepotpuno i pogrešno, jer je kao aristokrala iz Piemonta govorio dijalekat, karakterističan za tu pokrajinu, pomešan sa |тапcuskim ročima. Hako se pravim književnim jezikom govorilo samo u огепст i Toskani, on se preselio u Florenciju, da bi naučio pravi italijanski, književni jezik, Sa velikom istrajnošću je čilao i učio, da bi sfekao potrebno znanje i razvio svoj duh, što je bilo potrebno za jednog pravog umoinika. 4 рмоzdenom voljom je radio, da posligne svoj cilj.

415