Филателиста

МР тела

1) Din. 1. гејепа. OE SRO A Taa Osobine: Pomaknuli fisak. | 1942. Dopisnica kao br. i. Teksi pokriva cr-

vena ornamenfirana mrežica, koja ima samo -·

4 člana [br. 1 ima 5 članaka]. Preko vrednošne oznake dijagonalno od levog ugla gors prema desnom dole »SERBIEMG«

2) Din. 1.— zelena. Š 1942. Dopisnica kao br..1 i 2. Preko prva iri reda feksia ljubičasta ornamenirana manja mrežica sa 4 članka: zadnja 2 reda feksta пеprefiskana. Ma vrednosnoj oznaci slara vrednosf i ime države poništeni s crnim чирста; nad fim dijagonalno od levo dole prema desnom gore »SRBIJA«; ispod foga vodoravno

oznaka nova vrednosti »D 1.50«. 3) Din. 1.50 / 1.— zelena.

Berlinska »Die Ganzsache« pod red. Бр. А

krivo objavljuje s isfim pretfiskom i dopisnicu s prvofnom vrednošću od din. 1.50, |

мета МИНА

1942/43. Konačno izdanje sa slikom Мика Karadžića u vrednosnoj oznaci i oznakom. vredinoshi »1.50 DINARA 1.50«. Tekst glasi u 2 reda »SRBIJA« / Dopisna kara.

4) Din. 1.50 zelena.

Osobine: Razlike u boji liskasıi u debljini papira. | |

U 1944. godini fiskano je novo_ izdanje dopisnice br. 4, koje ima oznaku vrijednosti u Ććirilici i lafinici »2 DINARA 2«. Ta dopisnica ·nije puštena u promef zbog ulaska narodnooslobodilačke vojske i Rusa u Beograd. Za:ihe su kasnije upofrebljene za prvu dopisnicu nove Jugoslavije. »Die Ganzsache« kri. vo објамије ! iu neprelskanu dopisnicu. pod br. 6. ' |

Za dopisnice br. 1—4 nedoslaju podaci о дајити ризапја и рготеђ, гезепји о fome, kao | o visini naklade, -

тај

Наши велики људи на маркама

= ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ — >

У прошлом столећу нису се на маркама могле видети слике заслужних великана, нарочито не књижевника. Обично су издаване марке са сликама Владалаца, претседника република и других државника. Тако је било и у краљевини Србији, па донекле и у старој Југославији, — издаване. су већином марке са сликама владалаца. У Србији, пуној Вукових поштовалаца, није никада никоме падало на памет да га овековечи на маркама, једно због тога што тада «марке нису ни издаване у циљу обележавања догађаја и овековечења знаменитих људи, а друго, и зато што тада у Београду није ни било филателиста, који би се том идејом могли загрејати, — и ако су се кроз то време дешавали догађаји, који су могли дати повода за таква издања: у то време (1897 године) извршен је пренос Вукових костију из Беча у Београд; па је у то време (1887 године) пала и стогодишњица Вукова рођења и педесетогодишњица његове смрти (1914). Стара Југославија такође није ничим показала вољу да на овај начин ода пошту великом Вуку.

Лрви пут се Вукова слика јавља на вредносној ознаци на дописној карти, која је издата за време охупације Србије, 1942 године. Ова је дописница доцније, 6 XII. 1944, употребљена, са претиском новог државног грба преко вредносне ознаке, као прво издање дописних карата савезне поштанске управе Демократске федеративне Југославије.

За време окупације било је у припреми једно издање марака са сликама знаменитих Срба. Познати су наши пробни

отисци од марака са сликама Вука Кгра-

џића и Доситеја Обрадовића. Тадање виe. ше власти нису одобриле ово издање.

И „влада“ у избеглиштву у Лондону обележила је 25 годишњицу постојања Југославије једним пригодним издањем марака са сликама великих Југословена, па је на једној од шест марака те серије дата

и слика Вука Караџића. Ова се слика могла видети и на посебно издатом блоку, на коме су биле отштампане све те марке