Филателиста

ПИ IAN

_FILATELIJU« coa 1. I.

1939 y »istorija poštanskih marala Srbije o Е. Дерока, 1940. — Хрватски филателисти-

чки савез издаје свој лист »HRVATSKU 1941. до 1. МИ: 1942.

од тада до Kpaja 1944 r, >HRVATSKU Be

LATELISTIKU« а од тада до данас »FI-

'LATELIJU«, ceM тога издао је 9 свезака »SPECIJALNI

»PRIRUČNIKA MARAKA« WKATALOG MARAKA F. N. R. JUGOSLAVI-_ ЈЕ«. —" Савез филателиста Србије издаје свој орган УФИЛАТЕЛИСТУ" on 1. IX. 1949. до данас. — Филателистичка звеза Словеније издаје своје гласило -МОУЏ ЕШАТЕLIJU« on 1949 r. до данас. — Хрватско филателистичко друштво у Загребу издаBano je cBOj nMcT »FILATELISTU« on 15. ЈУ. 1919. до краја 1940.; посебно делце »ДАБТО [ КАКО SE SABIRU MARKE« on

Muje Филиповића. — Југословенски филателистички клуб у Београду: „ГЛАСНИК ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ФИЛАТЕЛИСТИЧКОГ

КЛУБА" 1934—1936 године. — Клуб сабирача марака у Загребу: »УЈЕЗМК КЕЈВА

стичка задруга с о.

Пау ПИ ми а инат ииии

са MARAKA U ZAGREBU« у 1937 години 7 бројева и у 1938 г. 3 броја. Колектор, филателистички крожек у Крању; издавао је своје гласило >КОРЕКТОН« од 1924 до 1934 год. — Руско филателистичко друштво „РОССИКА" издавало је, на руском језику, лист „РОССИКА" од априла 1930. до 1940. године. — Филателиј- у Загребу издагала је између 1921 и 1924 г. своје гласило »FILATELISTIGKI ОРАЗМЕК«. —_ Филателистички клуб у Загребу издавао је у 1938 години свој месечник IZVJEŠTAJ FILATELISTIČKOG KLUBA« — p«ynarenHстички клуб „Оријент“ у Руми издавао је свој лист »ОВЈЕХТ ЈОСЕХАТ« «на српском француском и немачком језику између 1926 и 1928 године.

Многе наше организације приређивале су изложбе и издавале своје изложбене

каталоге и водиће. У приређивању изло-

жаба нарочито. се истиче Загреб, а затим Нови Сад, Београд, Суботица и др.

Успостављење поштанске службе у рној [Гори и прво издање њених марака

Ииж. Едвин Милер први пут је објавио чланак о овој теми у бечком листу „DIE РОЗТМАВКЕ" sa 1929 годину чланак „Оје Еппсћипд des Posldiensles in Мопјепедго чпа die ersle Markenausgabe disses Landes”. После двајестину година Милер се опет враћа овој теми и на основи докумената објављених у наведеном чланку, „обогаћеним вели-

~ ким бројем других неиздатих докумената и материјала", исто као и темељним проучавањем самих марака спремио је нов рад на енглеском језику, који је објављен у листу „ТНЕ KOLLECTORS-PHILATELIST" у Њу-Јорку, а одатле је преведен на француски и у току 1951 године објављује се у швајцарском тисту „ВЕКМЕК ВЕЈЕЕМАККЕМ 2ЕТОМО" у наставцима, почевши од бр. 5/6.

Из тих Милерових радова објављујемо материјал који ће занимати наше читаоце. ~

Црна Гора била је једна од оних граничних области великог отоманског царства, које се у Х!Х столећу отргоше испод њене власти и постадоше самосталне државе. Од свију тих држава (Србије, Бугарске; Румуније, Грчке и Црне Горе) била је Црна Гора најмања. Земља, од природе врло маћухински обдарена, налази-

ла се, кад се ослободила турског господарства, у стању потпуне заосталости. Није било никаквог уређења, које би потсеЋало на'једну европску државу. Поште које нас овде највише интересују нарочито су биле у јадном стању. Домаће поштанске службе није ни било; ни у 1870 години није било ни једног јединог, поштанског уреда у целој земљи. Преписка становништва, већином аналфабета, била је минимална. Непостојање _ трговинских веза с иностранством чинило је међународну пошту скоро излишном; по које писмо за иностранство потицало је од кнежевске породице, чланова владе и од странаца и слато је преко аустриске поште у Котору; докле је водио од Цетиња један планински пут, а и преко Бара (до 1878 г. под турском влашћу), у коме је тада постојала по једна турска и аустриска пошта. У самој земљи пак био је човек упућен на приватне гласнике.

У 1860 години дошао је на крмило државне управе кнез Никола, који је одржавао пријатељске везе с Аустро-Угарском и имао у цару Францу Јосифу доброг пријатеља. Први покушаји побољшања комуникација у овој малој земљи изгледа да су отпочети 1869 године. Те године лични секретар кнеза Николе, Јован Сундечић дође у везу са аустриском дирекцијом пошта за Далмацију у Задру M, после неких преговора, би закључена не-