Филателиста

Oaza

_ Црну Гору била су франкирана у аустри-

ка врста поштанског спора:

ској вредности од 5 крајцара од писма. Поштоноше су их преносиле од Котора до Цетиња, одакле су била разношена приватним средствима, јер још није било

унутрашње поштанске службе. Из поли-

тичких разлага, Аустрија се старала да ојача своје везе са Црном Гором. Она је тежила за наклоношћу ове земље, као и других балканских народа, надмећући се са „Русијом, која инсталира, 1870 године, прву телеграфску везу за кнежевину, да би тиме придобила њене симпатије. 1871 године би послат један аустриски поштански чиновник на Цетиње да надгледа примање и расподелу поште за Котор.

Почетком 1871 године затражи кнез Црне Горе преко Сундечића од аустриске владе да му укаже помоћ у организовању пошта у земљи и изјави готовост за закључење поштанског уговора са Аустро-Угарском. _ Аустриска влада одазва се овој молби и надлежним одељењима аустриског министарства трговине би стављлено у дужност, да, у споразуму с маБарским _ министарством, предузму потребне кораке да се изиђе у сусрет жељама кнеза Николе, увек са оном политичком тежњом да се задобије терен у пословима ове мале земље. Министарство трговине пренесе пак ову ствар, било зато што ју је сматрало сувише ситном или зато што је хтело да упрости поступак, на дирекцију пошта у Задру и даде налог овој за вођење преговора, задржавајући за себе само дефинитивно решење. Акта о вођеним преговорима налазила су се делом код аустриске генералне дирекције пошта у Бечу, делом су остала код дирекције пошта у Задру. Прегледом аката у Бечу постигнуто је много интересантних резултата, али ипак нису доБбивени беспрекорни одговори на сва питања. Али, пошто је питање израде првих црногорских поштанских марака у првом реду било вођено између министарства трговине и аустриске државне штампарије, дају акта, која су нам стојала на расположењу о овој ствари, која нас највише интересује, доста исцрпно обавештење.

Преговори, који су били вођени између дирекције пошта у Задру и личног секретара кнеза Николе, простирали- су се најпре само на закључење поштанског уговора; тек после тога требало је да буде претресано питање о организовању пошта у Црној Гори. После сразмерно кратких преговора, 25 маја 1871 године потписаше опуномоћеници — Адолф Ритер фон Лама, ц. кр. виши поштански. саветник и директор пошта у Далмацији и Јован Сундечић, приватни секретар Николе — „Поштански споразум закључен између владе Њ. ц. и кр. Величанства и Њ. Височанства

Та м u по

70 5 | кнеза Црне Горе. Овај споразум био је састављен од 39 параграфа, у којима се третиране скоро све гране пошт. службе. Узајамна размена поштанских пошиљака требала је да се врши само једним путем — Цетиње — Котор, уређеним од црногорске владе. Беше уговорена размена за: писма, штампане ствари, новине и робне узорке до 15 лота, вредносна писма и поштанске упутнице до 100 форината, најзад за пакете до 10 фунти (5 кгр.). Осим тога, беше допуштена препорука и експресно достављање, затим за хтевање потврде пријема, односно отправљање потражница. Таксе беху уопште као у унутрашњем аустриском саобраћају, само таксе за сваки лот тежине писама беше утврђена на 7 новчића; ипак, беше за промет између Црне Горе и Которског окружја одређена умеренија такса од 5 новчића за сваки лот. Такса за поштанске упутнице до 50 форината требала је да износи 20 крајцара (новчића), до 100 форината 40 крајцара. — Односно франкирања каже се у чл. 18 Споразума: „Франкирање коресподенције сваке врсте може се вршити помоћу односних поштанских франко-марака". За нефранкирана писма имала се наплаћивати двострука такса. Споразумом је затим било одређено још за званичну коресподенцију узајамно ослобођење поштарине, а тако је регули-

_ сан и транзитни промет, при чему се Ау-

стро-Угарска обавезала да узима у рад H писма упућена за иностранство исто тако као да су била предата у самој АустроУгарској. За поделу убраних поштанских такса беше утврђен нарочити кључ; тако је од сваког писма добијала Аустро-Угарска 5/7, а Црна Гора 2/7 таксе на писму; код штампаних ствари и робних узорака био је кључ 3/5 за Аустро-Угарску и 2/5 за Црну Гору; само у блиском промету између Црне Горе и Которског окружја остајао је порто предајној управи. Исто тако остајала је и такса за препоруку, такса за потврду пријема и за потражницу предајној управи; такса за експресну доставу, напротив, доставној управи. Таксе за поштанске упутнице требало је да буду дељене између обе поштанске управе на равне делове.

Као време ступања на снагу овог споразума био је утврђен ! септембар 1871 г. Испоставило се пак, већ кратко време после потписивања споразума, да се на то ни помислити не може, да се пусти да споразум ступи на снагу заказаног дана. Јер се у Црној Гори отпочело са уређивањем поштанске службе у самој земљи тек после потписа споразума. Пошто не беше још ниједног јединог поштанског уреда, па следствено, нити какве поштанске управе, то се није могло свршити за