Филателиста

ке са обичним зупчањем. "направи. варијанту са ретким и скупим зупчањем. Најчешће се праве фалсификати такозваних мешовитих зупчања, код којих марка-са три стране има нормално зупчање, а са четврте неко друго неуобичајено зупчање.

Као пример мешовитог зупчања навешће-

мо марке бр. 290 и 291 старе Југославије (стр. 136 каталога Југофилателије) са зупчањем десно 9'/4. Када се ради о маркама Југославије са мешовитим зупчањем, напомињемо да их има много више него што је наведено у поменутом каталогу, пошто оне спадају у специјализоване збирке. За испитивање мешовитих зупчања потребно је нарочито искуство, које се стиче темељним проучавањем мешовитих зупчања, јер у таквим случајевима има врло мало карактеристичних знакова за распознавање. Испитивање исправности поштанских жигова спада у посебну грану испитивања, које изискује нарочито знање и искуство.

Уопште узевши фалсификата има много више него што се то обично мисли. Фалсификоване су не само ретке марке, него и обичне. Као пример могу нам послужити марке бр. 1—11 издања Југа Русије 1919 г. са натписом „Јединаја Русија“ (Цумштајн стр. 871) код којих су фалсификоване и ситне вредности, које по Цумштајновом каталогу вреде 3 сантима комад. Стога се препоручује свима филателистима да приликом набавке марака „никад не губе из вида могућност фалсификата, особито када су у питању ређи примерци, скупље варијанте или марке са претиском или са мешовитим зупчањем. Добро познавање теорије филателије, разних постојећих врсти штампања, папира, водознака, зупчања итд. помоћи ће сваком филателисти да се сачува од куповине фалсифи-

JI.

Фишер

ћали, препоручује се филателистима да као правило усвоје савет да код сваке

"марке, коју имају; проуче особине и ка-

рактеристике штампе, папира, водознака и зупчања. Такође се препоручује да се код набавке ређих марака, скупљих варијаната, марака са претисцима и са мешовитим зупчањима, обраћају за савет старијим и искуснијим друговима, а у потребним случајевима и званичним испитивачима Савеза филателиста.

Стручна филателистичка штампа увек води борбу против фалсификата. Постоје чак и нарочите књиге и часописи који се баве искључиво питањем фалсификата. Описују се поједини познати фалсификати и знаци за њихово разликовање од правих марака. Корист од оваквих описа је, понекипут, веома релативна, јер описати се могу само они фалсификати, који су познати писцу описа, а од те марке може постојати и више разних фалсификата, у сасвим различитој изради, који писцу нису били познати и стога нису ни описани. На тај начин неописане врсте фалсификата недовољно упућени филателисти могу сматрати за праве и оригиналне. Приликом описивање фалсификата морају се најдетаљније описати и све различитости праве марке, јер у противном случају једна варијанта праве марке, која није описана, може лако бити сматрана за фалсификат. У томе је највећа тешкоћа описивања фалсификата, као и коришћења описа од стране филателиста — почетника.

Друго издање каталога „Југофилателија" увело је корисну новину: код многих издања стављена је напомена да постоје фалсификати марака или претисака. Међутим, те напомене нису стављане свуда где треба, јер постоје фалсификати неких издања, где нема те напомене, например код марака издања Србије из 1866 године.

= крај 4

Историја униформе Британске поште

Поштанска установа води своје порекло

из времена пре више стотина година. Наравно, у оно време она није била слична данашњој поштанској служби, али у току њеног развоја, а нарочито у ХУМ! веку стигла је дотле, да су њени курири обавезно морали носити униформу или, у најмању руку, једнообразне капе. Из историје породице Турн-Таксис, и то из времена члана те породице Рогера Таксиса, — а то је било концем ХМ! века, сви су поштански курири били униформисани. О томе постоје документа, чак писана документа.

И у Енглеској су поштанске службенике униформисали прилично рано. По једном документу из 1590 године градски сенат Абердена у Шкотској одлучио је да тадашњи градски поштар Александар Тајлор мора носити плаву униформу, да би се разликовао од осталих градских службеника. Он је поред тога морао носити на десној руци и сребрну плочицу са угравираним градским грбом. То је први писани докуменат о обавезном униформисању. поштанских службеника, односно курира, и према томе је Александар Тајлор