Филателиста

први униформисани поштар

"на немамо никаквих других података о'томе, да ли су и после 1590 године поштари носили униформе, — све док генерални тајник Британске поштанске: дирекције, Јозеф Гудман није 1728 године издао наредбу, према којој су британски разносачи писама морали на видном месту своје одеће носити месингану плочицу с угравираним краљевским грбом. То, наравно, још није униформа, па је према-томе не бисмо могли ни назвати униформом. О првој британској униформи пише Валтер Скот у једној својој песми, у којој говори о Удштоку:

У брзом галопу од Ковентрија Курир, који црвен капут имаде Задихано, дрхтавим гласом прича

Како храбри јунак Лунсфорд паде... У оригиналном енглеском тексту то- гласи; „Riding in a red rockef“; преведено, то значи у црвеном рокету, а ту се у ствари види да се ради о капуту, јер је рокет горња одећа без рукава, а то није друго него капут. Како је у старој Енглеској црвена боја 'била симбол краљевске боје, природно је да је таква боја изабрана и за поштанске курире. Црвена боја је и данас саставни део на реверима поштанских униформи, а у палати лондонске Генералне дирекције пошта и данас су портири у црвеној униформи. .

По предмету поштанских униформи први пут је енглеском парламенту поднет предлог у буџету за 1793 годину. Тада је униформисано свега 140 разносача писама, а за њихово униформисање тада је утрошено свега 500 фунти стерлинга. 140 година касније, дакле, 1933 године униформе за енглеске поштаре су стајале 200 хиљада фунти стерлинга. Ова огромна разлика нај јасније показује колики је напредак учињен у поштанској служби, односно колико је и како примитивно стање било на пошти крајем ХУШ века. Тако је, на пример, при британској пошти у 1763 години био запослен свега један службеник и два помоћна службеника, а финансиско одељење је имало три намештеника, док су у рачуноводству радила само двојица. Запослена-су била још два службеника, али делокруг њихова рада био је отварање писама, на којима није било франкатуре, да би утврдили идентитет пошиљаоца писма.

У то време су друмови у Енглеској били у врло рђавом стању; најчешће су били узани, а рупе су затрпаване овде комадима ломљеног камена. Но већ 1820 године стање се изменило на боље, јер је тада започета изградња модерних путова по нацртима Мак-Аадама.

Из извештаја једног поштанског вишег контролора из 1805 године сазнајемо да је старост већине енглеских поштара била 14—16 година, које је држава плаћала

ПР ер па на MNE} поред поштара Роберта Таксиса. Скоро пуних 150 годи-

ни униформе. Стога. овај контролор држи да је пожељно ове Пе заменити старијим куририма. 1 L

Саобраћај. поштанским колима започео је 1784 године и то на релацији ЛондонЛиверпул. Пут од 118 миља поштанска ко"ла су преваљивала за 20 часова, што од-

говара просечној брзини од 6 миља на час. Ранији управник позоришта, Палмер, кога је влада поставила за генералног директора пошта, први је увео поштански саобраћај колима и о томе је дао ову изјаву: „Уместо да је пошта најбржа, она је код нас најспорија установа; томе би се требало помоћи одмах“. Један од узрока спорости саобраћаја бејаше несигурност путева и мноштво разбојника поред путева. На дневном реду је било да су поштанска кола нападана од разбојника и путници пљачкани. Палмер се енергично зауseo na се овоме стане на пут и по њаговом настојању уза свака кола је била добро наоружана пратња, коју је плаћала пошта. Наравно, да су и ови пратиоци носили униформу. Поштански кочијаши, оружани пратиоци и водичи у то време су имали униформу упадљиво црвене боје, украшену златним гајтанима. Ова униформа се задржала код поште све до средине Х!Х века.

Од 1793 до 1855 године униформа лондонских поштара је изгледала овако: на глави су носили високи цилиндар с краљевским грбом, а капут им је био без рукава, упадљиво црвене боје. У левој руци су носили поштанску врећу с писмима за уручење, а у десној им је било звонце, којим су јављали грађанству да се приближавају, односно да долазе. Ово сигналисање звонцетом преузели су од кинеске поште, односно од бечке Хардијеве поште. Кинески поштански курири први су употребљавали звонце, а Хардијеви поштари су пак са чегртаљкама обилазили улице Беча. Но чегртаљка није одговарала лондонским улицама, те су уместо њих усвојили звонце.

Енглески поштари су тек 1862 године први пут добили униформу, која, у главном, личи на данашњу њихову униформу. На реверу капута њихове униформе постоје ознаке њихових чинова.

Све појединости о униформама британске поште сакупљене су у „Алберт музеју; из онога што је сакупљено у овом музеју можемо створити закључак кроз какве је ванредне промене пролазила поштанска установа.

Podružnicama i prefplatnicima !

Mole se svi koji nisu plafili dužnu pretplatu do kraja marta 1952 godine da nam odтаћ рохађо па па: тек. гас. 104-903317

> 48