Филателиста

пи прво издање њених марака

Превод студије Едвина Милера

ИЗРАДА ПОШТАНСКИХ МАРАКА

Многобројне сумњиве индикације и мишљења без основа о изради првих црногорских поштанских марака налазе се у неколиким чланцима објављеним о тој зе-

мљи и каталозима базираним на тим Мр-

шавим резултатима. истраживања. Да не бисмо пали у исте погрешке као ти ранији писци, морамо паћи од самог почет ка. Пошто су марке биле штампане у“ аустриској Државној штампарији, можемо се користити знањем поцрпљеним у студијама аустриских марака, по предмету њених метода, које се може искористити без даљега за студију црногорских марака. Од израде оригиналне плоче до припреме клишеа и самог штампања марака методе су оне, које су нађене у аустриским званичним архивама и у времену студија аустриских марака. Једна аустриска емисија из тога времена, рађена скоро у исто време са првим издањем црногорских марака, долази нам нарочито у помоћ. То су прве аустриске телеграфске марке из 1873 године. У више појединости има сличности између ове две емисије. Открића објављена пре 15 година о историји и изради аустриских телеграфских марака!) у више праваца даће нам одговор на питање, која се постављају ономе, који тежи да реши извесне проблеме првих марака Црне Горе.

Из архивских података сазнали смо да је оригинална плоча марака Црне Горе била гравирана за дубокотисак, према цртежу неког непознатог уметника. Један пробни отисак од ове плоче био је продат пре више године на једној лицитацији у

Њу-Јорку. Овај пробни отисак у дубокотиску, у тамно-љубичастој боји, на папиру боје слонове кости, величине 150:90 мм. приказује слику кнеза Николе у ловоро-

вом венцу. Оквирне линије и украси у угловима налазе се и на издатим мархама, али са све четири стране има празних простора за уношење натписа. Кнгжева глава је врло фина гравура, која је само несавршено приказана на увеличаној репродукцији коју доносимо. Сличност у раду води нас до сигурног закључка да је гравура из длета професора Луја Јакоби (Цош5 Јакобу) из Беча, који је, четири године раније, гравирао' главу цара Франца Јосифа |. Ова је гравура најпре била употребљена за аустриске телеграфске марке (1873) и годину дана доцније за аустриске таксене марке. У то време био је професор Јакоби сталне ангажован од стране Државне штампарије за радове те врсте и врло је вероватно да је баш он гравирао и лик кнеза Николе за марке Црне Горе.

Више писаца, а и неки каталози тврде да је прво издање Црне Горе израђено у каменотиску;. али информације из званичних архива и испитивање самих марака не допуштају никакву сумњу у његову израду у књиготиску. И за прве аустриске телеграфске марке из 1873 године сматрало се да су биле израђене у каменотиску, све док нисмо, пре 15 година, исто тако доказивали да су израђене у књиготиску. Неки каталози и писци, оснивајући своја „истраживања“ на старијој литератури, настављају да подржавају ово своје мишљење, које се донекле може правдати грубим изгледом марака, врло сличним првим маркама Црне Горе. У оба случаја оригинална плоча била је гравирана за штампање у дубокотиску, док су сами клишеји за штампање марака били адаптирани за књиготисак, што допушта да се претпостави употреба једне сличне методе за израду штампарских форми. За време наших проучавања аустриских телеграфских марака био је изванредно тежак проблем како је била извршена израда типографског клишеја полазећи од постојеће гравиране плоче за дубокотисак. Више стручњака за ту врсту послова говорили су нам тада да ово у опште није могуће урадити; али, на крају, један старијих штампар из Државне штампарије показао нам је прави пут. Он нам је дао опис једног нарочитог поступка званог „ецовање уз употребу злата“, Он се сећао како се тим поступком служило с времена на време у Државној штампарији за претварање једне плоче за штампање у дубокотиску у плочу за књиготисак. Доцније смо нашли да

1) „_БЛЕ РОЗТМАККЕ“ 1935-36, стр. 73 и деље. .