Филателиста

ним e BO био семе ле „ецовање уз

употребу злата“ и описао тај поступак на следећи начин: „Поступак методом „ецовање уз употребу злата“ користи се за преобраћање једне плоче за штампање у дубокотиску у плочу намењену за књиготисак. Златом се попуњавају сви издубљени делови бакра а остају само делови у злату. Чим златни делови покажу довољно рељефа, израђују се штампарске форме галванопластиком“. — „Ецовање уз употребу злата“ је, дакле, један прилично прост поступак, али мало уобичајен за произвоЂење штампарских плоча, и ми сумњамо да је био у употреби на другом ком месту за штампање марака. Међутим, можемо бити потпуно сигурни да је баш овај поступак за израду плоча био примењеи за штампање првих седам вредности Црне Горе. Ово објашњава и прилично прост изглед ових марака, јер се овим. поступком, разумљиво, губе у исто време финесе линија и суптилни детаљи цртежа, који карактеришу обичну гравуру у азотној киселини, која је у опште боља од типографских продуката.

Изгледа да су у приватне руке доспели пробни отисци седам вредности поменутих у архивама и поднесених – крајем 1872 године кнезу Николи на сагласност.,; У опису чувене збирке пробних отисака Мартина Шредера (Лајпциг) спомињу се пробни отисци свих седам вредности, и, чак један пробни отисак на обојеном папиру. Пре неколико година била је Њујорку. у кродаји једна серија од седам пробних отисака, те можемо да репродукујемо највишу вредност истих. Ови пробни отисци су добијени типографским путем на жућкасто-белим табацима величине 95:112 мм. у бојама скоро истим као у доцније издатих марака.

Покушавајући да реконструишемо на који су начин клишеји за штампање постали од оригиналне плоче, треба да расмотримо различите могућности, чији се број глеђутим смањује сразмерно нашем познавању метода аустриске Државне штампарије. Најзад остаје само један поступак који је вероватно и примљен и који можемо да усвојимо као дефинитиван. Најпре је требало добити основну матрицу (Матрица |) оригиналне плоче. Ова прва матрица служила“ је за израду првог клишеја у бакру, на који је затим био примењем поступак „ецовање уз употребу злата“, преобраћајући га у клише у рељефу. Затим је израђена нова матрица овог клишеја (Матрица ||) и у њу су се уносиле потлуно обојене траке у празне просторе на све четири стране цртежа. Из овога је и

8) Dr. Stephan Koczynski: »DIE GESCHICHTE DER STEMPELMARKEM IN OESTERREICH«, —- штампа и издање аустриске Државне штампарије (1924).

у By уљу. траву натписа на тракама са две стране и горе. Ново вршење отиска (Матрица ||) створи- · ло је седам других посредних клишеја (Ш до !Х) који су били допуњени — на траци“ доле — гравуром седам различитих ознака вредности. Изгледа такође да је овом приликом вршено извесно ретуширање у другим тракама натписа, лој црти која иде до линије унутрашњег оквира, од првог горњег слова на десној траци. Овај карактеристичан детаљ за одговарајуће слово ћирилице био је за6орављен при гравирању натписа у другом посредном клишеју, и онда је додат у трећој серији посредних клишеја !|--|Х за сваку вредност посебно. Ових седам провизорних клишеја послужили су редом за добијање, помоћу матрице, седам дефинитивних клишеја за штампање.

Специјална обележја, која се могу наЋи на првом издању Црне Горе, била су предмет многих теза, у ствари потпуно не» основаних. Аустриска Државна штампарија није никада практиковала овакав поступак. Мале особености које наилазимо на различитим вредностима произлазе било из случајне нечистоће, било из недостатака у цртежу, а имају свој корен у првом или другом посредном клишеју, или у једној од три матрице, и ове су особености тада више или мање идентичне за све вредности. Ако се њихов постанак нађе у провизорним клишејима или у матрицама насталим из њих, све особености су карактеристичне само за специфичну вредност. Али ово су без сумње случајне карактеристичности, а не намерна специјална обележја. i

Објашњавајући развој овог поступка ми смо, хотимице, пропустили да поменемо методу израде посредних клишеја и матрица. Ако се суди према методама у употреби за ондашња савремена аустриска издања, клишеји су били добијени процесом галванопластике, док је стереотипија послужила за припрему посредних клишеја. Вероватно је да су се прве штампарске форме састојале од изолованих стереотипа. Ми такође усвајамо, као основано, мишљење да се штампарска плоча састојала само од 100 клишеја, а не од 400 у 4 дела по 100, као што је био случај код аустриских марака из тог времена. С обзиром на економисање с драгоценим материјалем на рачун радних часова (јевтиних у оно време) сигурно је да нису припремили тако велике плоче за мали тираж црногорских марака, већ су се без сумње задовољили плочама од 100 комада. Клишеаји су били на ргстојању 2—2/» мм. Рано; између 1890 и 1900 године Државна штампарија је напустила стереотипију и заменила је, углавном, поступком електролизе. Када је 1893 године требало правити нове плоче за: марке Црне Горе, израдили су их, према овој методи, -у хоризонталним блоковима по 10 комада, уместо изолова-

нарочито на ма-