Филателиста

ručnike ı veliku korist koju imaju svi filate-

"Неке о тете ист! · обгадепод тајепјаја.

ен од обтадепод тајемјаја. Медићт, ро-

žlo je o foms već mnogo pula iscrpno pisano, neću da ponavljam polpuno zasluženu poЋуаји Е. S. Hrvafske, nifi iznositi korist Priručnika za našu faleliju, i ako se polpuno slažem sa islima, već ću se zadržali na Izvesrim propuslima, nelačnosfima, pa čak i greškama, kojih, na žalosf, ima dosfa u ovim dvema sveskama Priručnika. Uvek se držim principa, pa i u filafeliji, da se iz grešaka izvuku

_. pouke za dalje usavršavanje našeg rada; хајо

др -

ovu kriliku vršim iz sledećih pobuda: 1) da se u sledećim sveskama Priručnika, koje su u pripremi, izbegnu slični propusti ı greške; 2) da se u narednom izdanju izvrše polrebne ispravke i dopune ! 3) da зе о розмојест uočenim greškama Priručnika obaveste svi filafelish, koji će se koristiti pruženim podacima. Код Кинеске осепе Ритистка пе freba, pre svega, gubili iz vida, da nije u pifanju riski opšii ili generalni kafalog, nego priručnik, pod kcjim se nazivom u filaželističkoj literaturi označava specijalizovano, delo, koje mora pofpuno da sadrži sve poznale podafke o svakom izdanju i o svakoj marci. Zafo priručnik mora bifi šlo defaljnije obraćen i da obuhvala sva pilanja koja mogu iskrsnufi pred

skupljača prilikom slvaraija specijalizovane zbirke. Ali, ı ako namenjen skupljačima specijB-

lisftima, priručnik mora da bude, u isfo vreme, jako saslavljen, da je pristupačan ı razumljiv svakom prosečnom filafelishi, koji ponekad ima pofrebu da u njemu pofraži neke podalke, i koji će, crpući znanje Iz priručnika, proSirivali svoj filafelistički vidik.

Osim toga, priručnik, kao delo frajne vrednosili mora da sadrži samo pouzdan \l fačno proveren maferijal. Svaki ko se bavi filafelisličkom književnošću zna, kako se neki pisci članaka u filafelisfičkim časopisima olako odnose prema fačnosfi izlaganja, a ponekad, usled svoje nedovoljne filafelisftičke stručnosi, nisu u slanju da pravilno objasne neku fila}elistićčku pojavu. Zato nije svaki članak, čak i u stručnom časopisu, niti svaki podatak u nekom kafalogu, pofpuno pouzdan izvor i mora bili sfručno I- krilički proveren pre no šlo se unese u priručnik. Još u većoj meri moraju se proveravafi podaci, koje doslfavljaju dobronamerni skupljači o raznim »refkosti-

ma«, koje su oni pronašli, jer je čest slučaj da neka prijavljena »refkoste nije lo šfo је doslavljač mislio, ili je neka falsifikovana

ivorevina. Krifično posmafranje i opreznost, — lo su neophodne vrline, kojih se freba držali pri uređivanju priručnika. | uvek je bolje Ispuslifi iz priručnike neki podatak, koji nije mogao bifi proveren, nego li uneli što nije. provereno ili nije dovoljno. provereno.

Nepreglednosf Priručnika.' Krupan педо-

slafak Priručnika je šfo isti nije pregledan, a

„rada naročitih tabela,

zbog "тазро

Као primer nepreglednosti Priručnika us-

led nedovoljno promišljene grafičke opreme -

mogu se navesli slrane 116—119 u 8 svesci i strane 129—139 u 9 svesci. Obim maferijala, koji se obrađuje, a i potreba filatelista da se u fom obimnom maferjalu mogu šlo lakše snaći, zahteva da se ргеа!едпоз! родајака розуећ пагосна рагпја.

Veća preglednosti u graličkoj. opremi bila

bi poslignula na. sledeći način: 1) izborom većeg {ormafa Priručnika, n. pr. formata паšeg časopisa, jer priručnik nije Кајајод Кој!

se nosi u džepu, 2) smanjenjem širine nepre-_

šfampanih ivica na svakoj sfran:, 3) upofrebom silnijeg' šfamparskog slova, 4) upofrebom više vrsta sloga, koji bi se razlikovali po krupnoći i po obliku (n. pr. da se islaknu oznake vrednosti na sir. 116—119 iz 8 sveske), 5) povećavanjem olslojanja izmedu raznih pasusa feksta | 6) korišćenjem raznih »pozicijac žj. raznih ojsfojanja od levog kraja štampanog feksfa (u Priručniku svj*redovi počinju od leмод kraja shrane, čak | prvi redovi svakog pasusa, što samo pojačava nepreglednosl).

|I celishodniji raspored feksla može da poveća preg!ednosi. Zaglavlja pojedinih izdanja česio su glomazna | suviše dugačka, čime se povećava nepreglednost. Mišljenja sam da родасј о стаси, о дгауети | о štamparskom zavodu freba preneli iz zaglavlja u тека, одmah posle podafaka o rešenju, kojim je bilo odobreno odgovarajuće izdanje.

Kod izdanja, koja imaju više raznih osnovnih varijanala nijansa boja, papira ili zupča-

'nja, freba kafalogizaciju obradili tako, da ona

оБићман 5уе розјојесе озпомпе уамјапје. Ovo se naročilo odnosi na marke prvog izdanja и саз Balkanskog sporažuma (br. 200 —201), na mark= vazdušne pošle br. 7—16 | na porlo-marke br. 12—20 ı 33—37. Kod ovih, kao i sličnih idanja, može se preporučili ižкоје обБићуајаји 5уе poslojeće varijanfe, slično fabelama koje donosi katalog Jugofilafelije. A posle Табеја паslavili sav pofreban fekst. Ovim bi se postigla veća preglednosf, a osim loga, u mnogim slučajevima, rasferelio bi se tekst. Dalje, da li je polrebno, kod mnogih izdanja, ponavljali svaki put da su štampana u Državnoj markarnici, u Beogradu? Postoji prostiji način: navodi se štamparski zavod samo onda, kada to nije Državna markarnica, a u naročifom »Uvodu« (o kome će bifi reč dalje) stavlja se oznaka: »U koliko kod nekog Izdanja nije naveden štamparski zavod, koji je marke izradio, znači da su isle štampane u Državnoj markarnici u Beogradu.

Lakoća snalaženja u fekslu mogla bi se povećali još i fime, da se na svakoj strani, u istom redu gde stoji oznaka sfrane, navede naziv izdanja o kome je reč.

»Uvod«. Kao nedoslatak Priručnika može se smarali i osuslvo naročilog »uvoda«, uobičajenog kod kataloga i priručnika, u kojima