Филателиста

кривим вратовима, а црте лица допуштају. да се помисли да су ликови деце монгол= ски типови, а не деца наше средине. Но

ипак мислим да је највећи - попуст учињен

са -маркама „Народних устанака“, са изузетком две последње вредности за „Дан армије“. Ова се манифестација морала ре-

BH поглед изгледа да се ради o деци. са

- филателије“.

презентовати маркама, које би на живљи_

начин и симболичније приказале значајне

"догађаје, док се репродукција споменика

не може успешно применити за ову сврху. 'И у погледу избора боја и'начина штампања много је пропуштено, тако да се тек дужим гледањем могу препознати ликови и слике марака.

Верујем да је многим филателистима пало у очи да се у издањима, код којих постоје „кључ марке“, ради о бољој изради и да се ове марке убрајају у успелије. Са изузетком авионских и франко марака, које су заиста успеле, не може се о другим издањима рећи да су постигла своју праву сврху. Сматрам да има избања и која нису била потребна, а ни њихова сврха није била много позната јавности, а имало се и требало се приказати нешто значајније. Мислим да је издање за Слет падобранаца било сасвим непотребна, јер се и по самом начину расподеле „одмах види, да се ради о чисто трговачкој, чак не ни о филателистичкој, а најмање о поштанској марци, а да је требало издати марку за лОмладинску пругу Бања Лука— Добој“ јер ова пруга представља стварност, допринос и велики успех омладине у привредној изградњи земље.

У прошлој години имали смо прилика да се упознамо и са неким новим појмовима у филателији. Тако су, на пример, дошли до изражаја сакупљачи марака у четверцима, којим је пружена прилика да од једне вредности добију четверац, али од друге само једна једини комад. Ово, си-

Sergije Manželej

| ству“.

Ha Rpajy. je pac Бо ам ПЕН

Под овакви условима јасно је да се

_није могло много ни очекивати од даљег "омасовљења филателије, ни њеног пропа-

гандног и васпитног дејства. Филателија је престала да буде оно што у својој суштини треба да буде! Постала је, нажалост, средство трговине, које занемарује своју осHoaHy фуикцију,; постала је трговачком предузећу „опасна кенкуренција у иностранНа страну неоснованост овакове тврдње да се са нашим „следогањима“ може конкурисати! Вероватно је у питању друга ствар, наиме да праве филателисте избегавају трговину и трговце — као штетне; па кад нам бране да вршимо размену са трговцима у: иностранству, мада су и они филателисте, право је да и инострани

"филателисте очекују од својих партнера

потребне им марке, а не од трговаца, јер свака трговина има исту основу, функцију и циљ; док филателисте желе да се њихова размена обавља без трговаца.

Ради постигнућа бољег успеха у квалитету марака треба одмах сада већ почети са- припремом овогодишњих издања, а не чекати последњи час и онда радити на брзину. На пример већ сада се зна за овогодишњи загребачки велесајам, па би тр=бало унапред мислити на пригодну-пропагандну марку. ,

Прочитали смо нова решења о маркама, које нас очекују у 1952 години. Нисмо ништа чули о пригодним издањима, али и оно што смо прочитали о висинама номинала,; даје тамне перспективе и неће бити никакво изненањење, ако и наша филателија престане да живи својим редовним животом. Од добре поучне ствари о даљој судбини наших збирки, а наша финансиска снага ће свакако имати одлучујући глас; овога пута одговор ће у највеЋем броју случајева гласити „Не!“.

Kritika 8 i O sveske

„Priručnika maraka Jugoslovenskih zemalja“

U sepfembru 1951 g. izašla je iz štampe 9 sveska »Priručnika maraka jugoslovenskih zemalja« u izdanju Filafelističkog Saveza Hrvalske. Ova sveska, zajedno sa 8 sveskom, koja je izašla u aprilu 1949 g., čini celinu ı obuhvala sva zajednička izdanja maraka stare Jugoslavije (1921—1941) lj. područje koje od svih naših područja pre Oslobođenja najviše inleresuje najširi krug naših filatelista. Osim šloga, 9 sveska obuhvata još ı: 1) izdanja planirana u 1941 godini, ali neosfvarena zbog sloma slare Jugoslavije, 2) Izdanja okupiranih

70

područja 1918—1921 (Baranja, Temišvar, spekulafivne fvorevine, Vojvodine, ifalijanska izdanja za okupiranu Dalmaciju i Julisku Krajinu), 3) prigodne žigove sfare Jugoslavije, 4) ispravke i dopune 8 sveske, 5) bibliografiju

i .6) registar sadržaja ovih svezaka (8 i 9).

Pošto od svih svezaka Priručnika 8 i 9 obraduje najinferesanfiniji maferijal za naše sakupljače, može зе зато poželeli da svaki jugoslovenski f{jlatelista ove dve sveske nabavi i prouči.