Филателиста

dis

о пи —

+ =

ваш поглед у свијет ма гдје у природи“ свијет: наука, умјетност) филозофија, тех-

стајали, ма шта радили. То је граница наацег видика која није увијек иста. Ако смо у долу, планине које нас окружују, затварају нам видик; да не видимо даље од њих. Што више пењемо, хоризонат нам се све више проширује. И обратно, ако зађемо у

неки уски простор, хоризонат нам се са--

сма сужава. Самослијепац нема видика. Зато нема ни хоризонта, нити шире оријентације, и свијет му достиже само дотле, докле му досежу прсти. Ма гдје се налази, докле год стојимо на једном мјесту, хоризонат нам је увјек исти, ограничен и од-

ређен природним законима географије и

физиологије. Међутим, ако се крећемо даље железницом, бродом, авионом, гледамо около себе увијек нове и нове хоризонте, и напокон нам се, пред душевним оком «ствара јединствени универзални свјетски хоризонат, који обухвата цео свијет. Тада нам се, у свијести, отварају свјетски видици, и све гледамо у свјетској перспективи. Хоризонат је, дакле, граница нашега свијета, нашега погледа, нашега поља рада, и у пренесеном смислу можемо говорити о њему и у књижевности, и у науци, па тако и у филателији.

Какав је, дакле, хоризонат наше филателије“ Позната су ми филателистичка друштва, у којима и до 75%0 чланова сабире систематски, хронолошки, генерално само марке Југославије. Насупрот томе, хтјело се је, напримјер, на Првој земаљској филателистичкој изложби у Загребу 1951. године приказати разноликост изложбеног материјала излошцима што више разних земаља. Међутим, смо у систематском дијелу изложбе могли видети репрезентативне излошке марака 22 слободне државе, и то готово само из Европе, док је'од ванеропских земаља била изложена само једна америчка и једна азиска држава. Више од половине свих изложених систематских збирки приказивало је марке из Југославије, Трста, Немачке и Аустрије, а добар део и од друге половине опет су испуниле збирке осталих средње европских и балканских земаља. У техничким, истраживачким, специјалним и документарним радовима нашли смо обрађене марке Југославије, окупаторских издања, те Аустрије и Мађарске, и само изузетно могли смо наћи по који примјер изван тога круга. Из тога би могли закључити ово; Филателистички хоризонат наших генералних систематских сабирача данас је у главном европски; прије свега обухвата Средњу Ервопу и Балкан, а за

"доста њих су границе Југославије уједно и

њихово стручно обзорје. Исту појаву опажамо и на пољу техничке филателије. Како видимо, те гране филателије живе данас код нас у главном у регионалним хоризонтима. Али у данашњем свијету, у вијеку авиона, бежичних веза и међународне економске повезаности, све тежи да обухвати цео

ника, економика; туризам, спорт, па се само од себе намеће питање, зар није при-_ "родно, да се такве тенденције данас јав-љају и у филателији: Није ли после тога посве наравно, да се јецном запитамо, одговарају ли такви наши филателистички хоризонти схватањима данашњег времена, савременом развитку филателије и нашим садашњим задацима: Наслијеђена филателија, на свом техничком пољу рада, тежи да својим методама обради један ограничени филателистички предмет тако подробно; да залази у микроскопске ситнице и у најфиније особености израде, опреме и употребе. Овако техничко удубљивање у танчине захтјева, само по себи, управо што ужи хоризонат, као што и микроскопија, и свако истраживачко проматрање, тражи ограничење погледа на видно поље микроскопа или лупе. Ова метода рада захтијева жртвоавње ширине у корист дубина. Ту су корисни баш уски, и што ужи хоризонти. Проучавање писама и жигова може се најбоље развијати у регионалним круговима. Али на садржајном пољу филателистичког рада било је и до сада друкчије, а данас је ту ускрснуо још и један нов проблем. По свом садржају, савремене марке све више примају значење историских и културних докумената, а по „својој изради карактер умјетника своје врсте. Савремена филателија постаје тиме све више ново поље научног проучавања тих докумената и естетског истраживања тих умјетничких дјела. Савремене филателисте чекају на том новом културном и просвјетном путу задаци новог: научног и умјетничког позива и стваралачког рада. Као што, услед уске повезаности свјетских збивања, сви народи сарађују у савременој знаности, као што у умјетности сваки народ очитује на свој начин опће људске осјећајне дубине и изражајне склоности, тако и у савременим маркама слободни народи износе пред цијели свијет информативне документе о свом постојању и животу, о својим борбама и стваралаштву, и говоре тако маркама — једни с другима. У њима народи данас стварају једно ново културно дјело. У те правце треба да управи погледе савремена филателија. То је поље рада данашње синтетичке: научне и естетске филателије. У том свом раду она тражи универзално свјетско обзорје. На Земаљској изложби 1951 г. у Загребу могли смо видети осам таквих радова, и ако расејане не само по појединим савезним оделењима, него и по различитим изложбеним групама. Ту смо наишли на замисли са најширим видицима, али се је у њима опажао осјетан недостатак иностраног илустративног документарног материјала, напосе из прекоморја тако, да су свјетски хоризонти и ту још мјестимице застрти.