Филателиста

зирају умјетнички и естекски ефект свих

-15 цртежа као цјелине. Нарочито нека упо-

реде марке народних устанака у Словенији и Хрватској с осталим маркама. Држим да Ће научити много и да ће доћи до закључка, да лепу и захвалну тематику могу изобличити умјетнички слабе слике, Многи од њих увјериће се, да треба још много усавршавања у умјетничкој, естетској и културној симболизацији и изражају. Марка је привидно мало и незнатно умјетничко дело, но њена културна и пропагандна мисија врло је важна и велика.

У „Филателији“ из 1951. г. (стр. 53) објавио сам први статистички преглед филателистичких приредаба у ФНРЈ од 1945. до 1950. године. При томе сам објавио, зашто подаци тог прегледа не могу претендовати на апсолутну тачност. Уз исту ограду објављујем и податке за 1951. г. Према мојим подацима одржано је те године 29 приредаба (1950: 24), од њих једна земаљска и две савезне изложбе; осталих 26 приредаба отпада на: 7 локалних или друштвених изложби, 14 самосталних подружничких смотра, 4 смотре у склопу других изложаба, ! пропагандистичка смотра у излогу. Земаљске републичке изложбе одржане су у Загребу, Београду и Скопљу. Од осталих приредаба отпада на подручје Ф, 3. Словеније 12, С. Ф. Србије 10 и Ф. 3. Хрватске 4. Највећи пораст показује С. Ф. Србије, који је од 1945 до 1950 имао само 4 приредбе, а само у једној години, уз републичку изложбу, одржао 3 локалне изложбе и 7 самосталних смотра. Ф. 3. Словеније није до сад одржала своју републичку изложбу, али је према 10 осталих приредаба у 1950 години повећала тај број на 12 у 1951 години. Ф. С. Хрватске бележи 1951 години само 4 приредбе, и то самосталне смотре, па изгледа да је приређивање и учестовање на првој земаљској изложби апсорбовало иницијативу и енергију подружница. Ф. С. Македоније наступа у статистици од 1945 до данас први пут, али зато са републичком изложбом. У Ф. С. Босне и Херцеговине нема у 1951 г. никакве приредбе.

Др. Стјепан Мецгер

који су израдили поједине цртеже, анали-

Перспективе за приређивање значајни- _

-јих и репрезентативнијих републичких и ло-

калних изложаба и смотра у 1952 години нису ружичасте. Савези Србије, Хрватске и Словеније ријешили су како тако: проблем витрина, којима су се могле послу- | жити и њихове подружнице. За многе подружнице у пракси не долазе у обзир посуђивање витрина за локалне изложбе и смотре због великих транспортних трошкова и других потешкоћа. Оне ће се морати послужити много скромнијим аранжирањем у границама локалних могућности. Дужност је свих управа савеза, републичких да стално дјелују иницијативно на сво-_ је подружнице и повереништва и да их помажу у приређивању изложаба и смотра морално и материјално. Додуше, наши републички савези нису материјално добро обезбеђени, јер имају и друге текуће велике издатке. Но унутарња изградња наше филателије захтијева што већи број пропагандистичких и стручних приредаба, за које треба сваке године осигурати извјесне кредите. Аустриски савез н. пр. финансиски стоји доста добро, али је сусретљивошћу поштанске управе ријешио проблем на овај начин. Поштанска управа издаје за „дан марке“ пригодну марку с доплатком, који иде у корист савеза. Из тог доплатка савезна управа субвенционира савезне и локалне изложбе. Могао би и наш С. Ф. Југославије покушати да, у споразуму с Главном дирекцијом пошта, нађе пута и начина, да се и нашој филателији осигура неки приход, који неће пасти на терет поштанске управе, а користити и филателији и поштанској управи.

Има доста подружница, које су нарочито активне у приређивању приредаба. Кад бисмо правили неку врсту „ранглисте“, испала би овако: 1. Чаковец; 2. Идрија; 3. Шоштањ; 4. Гор. Радгона; 5. Лесковац; 6. Нова Горица; 7. Суботица; 8. Врхника. Но још је увијек велики број оних подружница, које се до сада нису јавиле ни најскромнијом пропагандистичком смотром. Требало би испитати све објективне и субјективне потешкоће и запреке у таквим подружницама и онда донијети одговарајуће мјере.

СФилателистички хоризонти

Питање хоризонта наше филателије актуелно је, па би можда било добро да се о њему каже која ријеч. У чему је, дакле, заправо проблем и како да га ријешимог Изложићу нека своја запажања и покушати показати како мислим да би се могли

помоћи, а и други ће, надам се, изнијети шта држе за још боље.

Прије свега да разјасним шта у опште мислим, када говорим о филателистичким хоризонтима! Хоризонт или обзор је она привидна црта около нас, докле допире