Филателиста

_ марке од ! паре штампане јефтинијем папиру. а 5

Као и код већине дотадашњих издања српских поштанских марака, папир на коме су штампане марке од ! паре није уједначен и истог квалитета. Ради тога постоје

примерци штампани на жућкастобелом и.

на сасвим белом папиру; обе врсте већином без квалитетне сјајне површине. Ма_ хом папир је средње дебљине, али се налазе примерци отштампани и на нешто тањем папиру. a)

Код ових марака постоје две врсте гумирања. Једно је извршено са сјајном белом, а друго са жућкасто белом и мање сјајном гумом. Пошто је гумирање вршено примитивно, ручним радом и обичном четком, оно није могло бити обављено уједначено, па је на неким примерцима слој гуме пунији и обратно, што често пута наводи на мишљење да се ради о различитом папиру.

\

Боју марака код првог штампања врло је тешко са сигурношћу одредити. Дероко њихову боју назива опекастом, а Иверов каталог смеђе-неранџастом. Код Цумштајна означено је да су марке боје меса, а Гибонсов каталог навео је њихову боју као жуто-црвену. Михелов каталог вели да су марке боје меса. Код наших предратних и за време рата издатих каталога боја

и мало пријатне за око. 3 Код избора боја за марке,

ондашња српска поштанска управа, као и Државна

штампарија, нису имали много среће и практичног духа. Тако је 5/17 новембра 1894 г.. поред осталих вредности, пуштена у употребу и марка од ! динара тамно зелене боје. Међутим, вредност од 5 пара из исте серије, отштампана је такође у зеленој боји, само у нешто отворенијој нијанси. Одмах по пуштању ове серије марака у употребу замерало се и поштанској управи и Државној штампарији што су за

„две тако опречне вредности, из исте серије,

марака означена је као опекаста; код ката- -

лога Југофилателије такође опекаста. Као што видимо, без мало, колико каталога, толико и разних назива за боје ових марака. Да је, доиста, тешко одредити њихову боју, лако се може уверити, ако се учини и најмање поређење. Том приликом уверићемо се да је тешко наћи готово истоветну боју код марака које припадају и истом табаку. Та неуједначеност била је условљена жељом да се добије таква боја марке, која ће се из основа разликовати од боје марака других вредности. Међутим, рђава комбинација црвене и смеђе боје није дала изразито опекасту, већ неку средину између опекасто-црвене и бледосмеђе-неранџасте боје. Наравно да су ове боје крајње неуједначене, и да постоје осетне нијансе, почев од бледо отворене до тамно затворене. Осим тога, што је нарочито потенцирано чињеницом да су клишеји за прво штампање ових марака били почетком 1896 године врло рђаво, и на брзу руку израђени, добија се утисак да су боје код првог штампања и сувише раз-

у

изабране истоветне основне боје. Највише су негодовали поштански шалтерски службеници, јер је постојала бојазан лаке замене приликом манипулације са овим двема вредностима, нарочито при слабој светлости и ноћу. Зато је, у току 1896 г., одмах после штампања марака од ! паре и друге накладе марака од 5 и 10 пара, отштампана нова марка од ! динара у промењеној боји. За. израду ове марке употребљени су исти клишеји, али је, у жељи да се ова вредност већ на први поглед видно разликује од осталих, набављен и специјалан, с лица плаво обојен папир, такође проткан свиленим црвеним влакнима, док је сама марка добила, у место дотадашње тамно зелене, црвено-смеђу боју. Тако је искуство и учињене замерке од 1 динара коришћено код избора боје за вредност од 1 паре, али оно, као што смо видели, није било обављено успешно и на задовољавајући начин.

Ради лоше израде клишеја, неспретно изабране боје и непрецизне штампе, марке од ! паре првог штампања с правом се сматрају најнеуспелијим које је издала српска поштанска управа.

(Наставиће се)

a e == (летне ПАЖЊА! АЛБУМ МАРАКА ФНР ЈУГОСЛАВИЈЕ се

може добити код Савеза Филателиста Југославије у Београду (Поштански фах 207) по цени од Дин. 190—. У продајну цену урачуната је и поштарина.

Најмања поруџбина 10 комада. Са поруџбином истовремено треба уплатити и протувредност поручених албума — на текући рачун: САВЕЗ ФИЛАТЕЛИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ, БЕОГРАД број: 103-9533037.

Експедиција се врши у кронолошком реду приспелих поруџбина.

Албум обухвата све поштанске марке ФНРЈ од заједничких издања до данас, а израђен је по перманентном систему на 26 листова великог формата (величине 25%Х30 цм).

С обзиром на ограничену накладу препоручује се подружницама, као и појединцима да албуме | што пре наруче.