Филателиста

"нађени оти. | HBC

BOT жига ! тисма; два. од њих имају жиг од 19 априла 1661 г. са,

на жалост, рђавим отисцима; трећи, који је

Ове мале слике у боји одавно су већ премашиле свој првобитни циљ; оне нису више само државна признаница за плаћену поштанску таксу; од њих није више довољно само по неколико вредности са цртежима неких цифара, грбовима и крунисаних глава. Поштанске марке су данас културни и индустриски фактор првог реда; оне врше пропаганду за своју отаџбину разносећи слику њених природних лепота, личности из јавног живота, уметности и науке; оне сведоче у иностранству о висини нивоа производње поштанских марака и прибављају, специјалним издањима, знатне суме новаца за добротворне сврхе или за обнову ратом пострадалих зграда, споменика и других тековина. .

Ми ћемо покушати да прикупимо интересантне податке о првим маркама, о њиховом постанку, увођењу у течај и о првим данима њиховог живота и да све то, државу“ за државом, у кратким потезима опишемо за наше читаоце. Износићемо их, не по неком азбучном или хронолошком реду, већ како до којих података будемо долазили.

1. — Прве поштанске марке Велике Британије

Енглеска је колевка поштанске марке. У њој су биле израђени и употребљене прве поштанске марке у свету, а то су биле: црна марка од ! пенија и плава од 2 пенија, са сликом тадашње краљице Викторије.

Увођење поштанске марке није ишло ни лако ни брзо.

Идеју о првој лепљивој поштанској марци дао је Словенац Ловренц Кошир. Несумњиво је утврђено да је он 1836 године био поднео надлежном _аустриском _министарству предлог о плаћању поштарине унапред помоћу марака залепљених на писма. Аустриска влада није усвојила тај предлог. Према В. Супанчичу („Стипахаре der Briefmarkenkunde“) a T. Xacy („Lehrbuch дет ВлебпагКкепЕкипде“) Кошир је о тој својој идеји говорио у Љубљани 1885 године са Енглезом Галвајем, који ју је, вероватно, пренео у Енглеску. Утврђено је, у главном, да очинство идеје о лепљивој поштанској марци припада Коширу, јер је он први оставио писмене податке о предлогу њеног увођења.

Тек 1887 године, у месецу“ новембру, поднео је једну огледну поштанску марку

'Од Бишопа живот поштанских гласника је постао сигурнији, али је пошта и даље служила само богатима због високих такса за писма.

Прве поштанске марке

Џемс Чалмерс, књижар и штампар из Дендија, члану парламента Роберту Валасу, а 1838 године и Меркантил Комитету, коме је било поверено проучавање предлога Роланда Хила „Реппу-РогТо-бугјет“-а.

Роланд Хил, велики реформатор енглеске поште, предложио је 1837 године увођење _ јевтине _ јединствене _ поштарине („Реппу-Рогјо-буггет“), као и плаћање поштарине унапред. Он је учинио све да се уведе у употребу и лепљива поштанска марка (по приложеном огледном примерку Џ. Чалмерса).

Енглески парламенат примио је предлог за реформу поштанске службе у марту 1839 године, а 6 септембра исте године објављен је у „Липе -у један позив „уметницима, ученим људима и народу“ да узму учешћа у решавању проблема марке за писма.“ Беху одређене награде од 200 и од 100 фунти за најбољи цртеж марке. Пристигло је близу 3000 предлога али ниједан није био нађен за вредан. За марку би, на послетку, изабрана краљичина слика са једне медаље, коју је био раније израдио уметник У/уоп. Гравирање је извршио Етеделеск Heath,

док је штампање „церуља“, — како су марке биле најпре назване, — извршила штампарија Јакова Перкинса и С. Б. Бакона у Лондону.

Прве марке биле су израђене у дубокотиску на папиру са водознаком „мале круне“, У усправном правоугаонику био је лик краљице Викторије из профила; изнад главе, у водоравној трачици, био је натпис „РО-

197