Филателиста

воп | У агеnilu Obie ta RUSIJE zavisi uglavnom od stepena obrazovanosti i od socijalnih i ekonomskih prilika pojedinaca. — Za sakupljanje nekih predmeta potrebna su velika novčana sretstva i drugi naročiti uvjeti, kupljanje slika i plastike pretpostavlja poznavanje umjetnosti, skupljanje ruda, kukaca ili leptira poznavanje Pprirodopisa itd. Svi ti momenti ograničavaju izbor i isključuju mnoge predmete iz kombinacije. No ima i tu izuzetaka. Jedan od Rotischilda skupljao je specijalmo sve Vrste buva, a sadanji britanski ministar izvanjih poslova skuplja kuharice (naravno ne Žive, već knjige o kuhaniu i vođenju domaćinstva).

Zašto su milioni ljudi odabrali baš poštanske marke za objekat sakupljanja? Površan odgovor pripisao bi to činjenici, da i djeca i odrasli vole šarolikost sličica i boja na njima. Kad bi to stajalo, onda bi bio daleko veći broj skupljača razglednica, reklamnih sličica, škatulja od šibica i sličnih predmeta. Spomenuli smo neke faktore, koji djeluju na izbor objekata. Njima se pridružuje još jedan vrlo važan faktor, a to je pristupačnost. Poštanska marka je prema svojoj funkciji u dnevnom životu najpristupačnija svima. Moderni poštanski promet donosi nam svaki dan u ruku marke. Što nam ne dolazi u ruke direktno, nalazimo bez mnogo truda kod znanaca, u preduzećima i ustanovama. U početku skupljanje ne zahtijeva naročite novčane izdatke. Osim toga mi smo uvijek u sfanju, da odredimo opseg i način skupljanja u granicama naših prilika i prihoda, a kraj toga da postignemo zbirku ili cjelinu. — Pohrana zbirke ne zahtijeva naročite i skupe investicije i prostorije. Uložna knjiga i album nalazi mjesto i u najskromnijem stanu u ladici stola ili ormana. Upoznavanje tematike na markama nije vezano uz neko naročito predznanje ili studij. Marka ulazi tiho i nenametljivo u naš duševni Život sa SVO-

Б. Видовић

Наши уметници графичари

И ако велики уметник, Вељко Кун, на жалост, филателији није дао онолико, колико би се од њега могло очекивати, јер се он био посветио другој врсти посла, који га је апсорбовао свега — изради новчаница. Вељко Кун посветио се ксилографији т. Ј. резању у дрвету. Ксилографа има мало у свету, јер је ксилографија врло тежак посао. Један од уметника те врсте био је

s njom i proširujemo svoje : znanje. = Zbog svega toga skupljanje maraka nije _ ograničeno na izvjestan intelektualan ili socijalan sloj, već ono okuplja na ravnoj nozi staro i mlado, od sveučilišnog profesora do manuelnog radnika. Svako nalazi punu mogućnost da zadovolji prirođeni nagon i da doživi izvjesne životne radosti. T zato su skupljači poštanskih maraka brojčano najveći među skupljačima. Naravno, nije dobro kad skupljanje prijeđe u strast, normalno je da skupljanje i uređivanje zbirke ispuni časove odmora. Ono nas mora udaljiti od životnih. poteškoća i nedaća, smiriti zamorene ŽiVce i nenametljivo dati podsticaja za proširenje duševnog horizonta. Ono ne smije odgajati škrtice, trgovce, špekulante 1 евоiste, koji se neprijateljski odnose prema onima, koji imaju veće ili ljepše zbirke. Sjećam se jednog radnika skupljača, koji se pojavio među nama odmah iza prvog svjetskog rata. Raspolagao je skromnim sretstvima, a od teškog rada nažuljane ı ispucale ruke su nespretno baratale s malim papirićima. Godinama je tiho i bez isticanja slagao svoju zbirku rabljenih maraka i na druškbvenim sastancima раžljivo pratio predavanja i diskusiju o markama. Nakon nekih osam godina iznenadio nas je na jednoj izložbi sa specijaliziranim izloškom naših maraka. Izložak о је skroman i bez nakićene opreme, ali je raspored materijala pokazao, da je uočeno sve, što je bitno i filatelistički interesantno. Kad sam mu čestitao na uspjehu, odgovorio je: „Znam da to nije mnogo i da moj izložak i po vrijednosti i DO opremi zaostaje daleko iza mnogih drugih izložaka, ali ja sam s njime zadovoljan, jer je to moj rad i moje veselje. Mnogo sati sam proveo uz marke i pun radosti stvorio iz ništa ono što vidite.” Eto tako se na pravilan i koristan način čovjek sluŽži nagonom skupljanja uz izbjegavanje svih negativnih ekscesa. Kako su daleko takvi skupljači od „pljuvačke” brbljavog Pitigrillija!

Вељко Кун

Вељко Кун. Док наше новчанице није почео да ради Кун, радиле су се у Француској, Енглеској и у Америци.

Вељко Кун родио се 1877 године у Београду; отац му је био кројач. Прича се да је Вељко, као осмогодишњи дечко, био прецртао једну новчаницу и показао своме оцу, који је седео у друштву својих пријатеља. Новчаница је била тако мајсторски нацр-

235