Филателиста

6) Веће (уживање пружа састављање збирке поништених марака још и стога, што се поништене марке ређе налазе у комплетHHM серијама. Скупљач обично саставља серију сам, набављајући засебно поједине вредности. МИ само проналажење потребних вредности за збирку преставља нарочито у-

живање, кога је лишен скупљач непониште-, них марака, јер он набавља комплетне сери-_

је у трговини или на пошти и за њега је набавка нових серија само питање новца. 7) Поништене марке ретко могу да служе за објекат шпекулације, док са непоништеним маркама, које задржавају своју номиналну вредност, често се врше разне недозвољене радње, којима им. се вештачки диже цена. У капиталистичким земљама непоништене марке често се набављају и у циљу инвестиције капитала или за разне девизне трансакције. Али и скупљање непоништених марака пружа извесне предности и то: 1) Непоништена марка има привлачнији и више естетски изглед. Лепота слике дола_зи до пуног изражаја, јер није умањена поништавањем. Боје марака задржавају своју пуну свежину и лепоту, јер нису долазиле у додир с водом. Ове чињенице имају нарочити значај код модерних марака, које се одликују лепим и уметничким цртежима, као и финоћом израде. 2) Код непоништених марака, отпада бри-

га око испитивања исправности жигова. По--

знато је, да осим оригиналних има безброј услужних, антидатираних, непрописних, па н лажних жигова.

3) Код непоништених марака лакше је доћи до беспрекорних примекара, док код поништених налазимо много већи проценат оштећења: окрњени зупци, изгужван папир, мастан или размазан жиг итд. Постоје издања, код којих је скоро немогуће наћи лепо жигосан примерак.

4) Код непоништених марака лакше је доћи до комплетних серија. Непоништене марке налазе се у промету обично у комплетним серијама, док код поништених поједине вредности, обично високе, не могу се увек лако набавити. Осим тога, читав низ серија, особито из времена ратова и окупација, а и неке добротворне серије уопште се не могу наћи у поништеном стању, јер нису биле дуго у употреби.

5) Новчана вредност непоништених марака је, по правилу, стабилнија, нарочито код масовних издања, док вредност поништених марака често се мења и опада, особито код издања, која су дуже време била у употреби. _ Осим овде наведених предности поништених и непоништених марака, код многих филателиста постоји још и мишљење да само поништене марке могу да се сматрају правим објектом филателије, јер су само оне у потпуности испуниле своју намену, док непоништене марке нису испуниле свој зада-

так, због кога су и створене, — да су послужиле за плаћање“поштанских такса. Ја не делим мишљење да су само поништене марке прави објекат филателије и сматрам да су обе категорије марака, и поништене и непоништене, потпуно равноправни објекти за скупљање и да имају исту филателистичку вредност. Споредно је, да ли је марка до краја испунила своју намену; главно је да је она издата од стране надлежне поштанске управе и да је пуштена у течај прописаним путем. Треба водити рачуна о пуној слободи филателиста, да скупљају оно што им се више свиђа; ово у толико пре, што и скупљање непоништених марака, као “што смо видели, има својих

_ предности. Сваки филателиста има да се сам

определи да ли ће скупљати поништене или кепоништене марке, према свом укусу и према предностима, које свака категорија марака има и које су му убедљивије и привлачније. Скупљање поништених марака може се препоручити филателистима, који не могу или не желе да подносе веће издатке, јер уз исте новчане издатке може скупити знатно више материјала, имајућипри томе у виду, да се један део марака може добити потпуно бесплатно.

Скупљање непоништених марака може се препоручити филателистима, који мање обраћају пажње на материјалне издатке.

Сада расмотримо узроке, који су имали за последицу да су филателисти, који су у првим годинама филателије скупљали скоро искључиво поништене марке, почели постепено да скупљају непоништене марке. Никако не могу да се сложим са другом Нема њом Увалићем, који на стр. 301 „Филателисте“ из 1951 г. тврди да нас је на скупљање непоништених марака навела трговина у циљу што-веће зараде појединаца. Овако објашњење је неосновано и нетачно, јер трговина сама по себи не може створити потражњу. Ако трговина стави у промет робу, која не одговара укусу потрошача, она неће имати прођу. Обратно, потражња изазива трго вину да јој изађе у сусрет и набави баш ону робу која се тражи.

Преоријентисавање филателиста на скулљање непоништених марака почело је пред крај Првог светског рата и има својих узрока. Пре Првог светског рата већина издања имала су многомилионске накладе н сва:о издање било је дужи низ година у употреби. Комеморативна и добротворна издања била су ретка. Стога је од сваке марке биJO довољно поништених примерака да се задовоље потребе скупљача, који зато нису мислили на непоништене марке, јер су оне истовремено биле и осетно скупље.

Међутим, Први светски рат унео је у филателију нове моменте. Већи део европсоких држава почео је да издаје разне марке са добротворним вишком, а осим тога појавио се читав низ разних ратних, провизорних и окупациских издања. Марке са добро-