Филателиста

С. ОСТОЈИЋ

Прве поштанске марке — прве швајцарске марке

"Административно, Швајцарска је и данас подељена на општине и кантоне, самосталне управне јединице. Први кантон, који је-своју поштанску управу четрдесетих година прошлог века саобразио онда модерном енглеском уређењу, први на западу Европе уопште, био је кантон Цирих. Крајем фебруара 1843 године изашле су прве кантоналне, односно швајцарске поштанске марке од 4 рапена (сантима) за градски и 6 рапена за кантонални саобраћај. Отуда и два натписа на маркама: „БОСАЋ ТАХЕ“ и „САМТОМАЂЕ ТАХЕ“.

Марке су израђене код фирме Орел Фисли и Комп., Цирих, у каменотиску. Цртежи престављају велике, уметнички стилизоване бројке: 4“ и „б“ и назив града и кантона Цирих. Штампање је обављено на папиру који је имао окомите или водоравне танке црвено обојене линије.

Већ ! октобра исте године и кантон Женева издаје своје прве поштанске марке. То су, у ствари, две марке,од по 5 сантима, од којих је свака важила за месни саобраћај, а обе марке, 5 == 5 сантима, за саобраћај у кантону. Због тога се испод грба сваке марке налази ознака „РОВТ ГОСАЋ“, а изнал грба уоквирен натпис и бројка 10, ознака франкатурне вредности за 2 марке, у средини „РОВТ САМТОМАГ“, а десно скраћеница „сепф%“, тј. сантима, што је значило да обе важе за кантонални саобраћај. И ове марке штампане су у каменотиску, на зелено обојеном папиру, а претстављају цртеж грба града и кантона Женеве. Нацрте је израдио проф. де Кандол.

Трећи и последњи кантон, који је израдио своје марке 1845 године, био је кантон Базел. Цртеж за ове марке, које престављају бискупску палицу са голубом на штиту (базелска голубица), израдио је архитекта Берн. Марке су биле израђене у Франкфурту на Мајни. То су прве марке на свету израђене у три боје у тзв. рељефној штампи. Једна марка од 272 рапена била је довољна за писмо тежине до ! лота (15,6 грама) у градском саобраћају.

У међувремену био је донет швајцарски савезни устав, који у свом 33 члану садржи

2. ЗАВО

одредбу, по којој питање увођења и уређења поштанског саобраћаја није више ствар појединих кантона, већ савезне владе. Од |. 1. 1849 све кантоналне поште -прелазе у

савезне руке. Већ 1. Х. 1849 ступа на снагу нова, јединствена, поштанска тарифа за целу земљу.

После издате 4 вредности марака: од 4, 6, 5--5 сантима и 22 рапена из тзв. прелазног периода, на дан 5 априла 1850 г. изашле су прве савезне марке од 272 рапена. За места, где се говорило немачки, марке“ су носиле натпис ОБВТ5РО5ЗТ“, а за покрајине, где се говорило француски, назив „РОБЕ ГОСАБЕ“. Цртеж на маркама преставља у орнаментима украшен савезни грб и поштанску трубу, већ поменуте натписе и ознаку франкатурне вредности. Како је, после реорганизације поштанске управе, · уместо првобитна четири, остало три по штанска реона, штампане су марке са ознаком 1, П и Ш рејон у вредностима 5, 10, касније и 15 рапена.

Тако су прве швајцарске марке за кантоне Цирих и Женеву изашле пре 110 година, за кантон Базел пре 108, а за савезну републику пре 108 године.

Швајцарске марке врло су омиљене и цењене међу филателистима. Оне то и заслужују, јер по уметничком изразу, лепоти, приказаним мотивима и савршеној и прецизној изради заузимају једно од првих места у свету.

Znamenifi ljudi na markama

RBUSTIN, Stephen Fullor (1793—1836), ko=lonizator i državnik Teksasa, sin Moses RBustina, amoričkog pionira, koji Je 1820 g. olišao iz Missourija za Teksas. Pošto je tada Tekses pripadao Meksiku, a Moksiko je bio španska kolonija, Moses RBiuustin je dobio od španskog guvernera jedan doo toritorije-s tim da ima pravo da naseli na ovoj teritoriji 300

porodica. On je, međutim, umro рте перо što je izveo svoj kolonizatorski plan. Ovaj plan je izvršio njegov sin Stephen F. Rustin, koji je odrastao na očevom imanju u Missouri~u, gde je između 1814 i 1820 g. učcstvovao i u javnim poslovima. a posle očevoe smrti osnovao je prvo naselje u Teksasu (1822 g.). Mođuvremoeno (1821 р.), Meksiko