Филателиста

} | |

ju dobio samostalnost, te je PBuustin otputovao u Moeksico City, da bi osigurao i nadalje stečeno pravo, koje je njegov otac dobio još za vremc Španije. Putovanje mu Je bilo krunisano uspehom i dobio je od Moksika pravo na svoju toritoriju s tim, da istu zastupa, da na istoj ima izvršno pravo i pravo suđenja. On

је 1834 g. naselio preko 1.000 porodica na do~

bijenoj teritoriji, osnovao je San Felipe de Putin, otvorio je škole, podizao je industriju i pomagao irgovinu, učvrslio je upravni Sistem, savladao je Indijance, i vešto Je održavao voze sa moeksikanskom vladom. Porastom. broja naseljenih Bimerikanaca Mustinov položaj je bivao sve teži, jer ovi nisu hteli da poštuju meksikanske zakone i da budu pod vladavinom Meksika. Austin se suproistavio propagandi, koja se vodila za nozavisnost Tek= sasa, Jer se osećao lično, a i u ime naseljenika obavezan prema Moksiku. Godine 1833, na jednom skupu, zahtevalo se političko odvajanje od Meksika i uspostavljanja zasebne vlade u Tosasu. Piuustin Je bio poslat u Moexico City da preda meksikanskoj vladi molbu za nezavisnost. Tamo se on zauzeo za OVu stvar sa takvom žestinom, da su ga zatvorili na godinu dana. Posle izdržanog zatvora bez sudske mpresude, 1835 g. vraća se u Teksas, koji je bio ugnjetavan pod diktatorskom Yladavinom Mntonia Lopez de Запа Аппе Кој: je došao iz Meksika da slomi ustanak i se.aratističke težnje Teksasa. Austin je poslat od strane privremene vlade Teksasa u Sjedinjene Države da osigura zajam i pomoć, kao i da ispita mogućnost priznanja затозјејпоsti od strane Federalne vlade. Vraća se juna 1836 g.. pobođen je na izborima za preisednika Teksasa od sirane Sama Houstona, koji je u bitci kod San Jacinta bio potukao Santa Pmnnmu, Prima se za državnog sokretara, ali umire decembra iste godine. Teksas Je pristupio S. A. D. 1815 godine.

-- S. B.. D. izdale su 1036 g. jednu marku sa slikama S. F. Bustina i S. Houstona kao i zgrade Pılamo u spomen stogodišnjice nozavisnosti Teksasa, (Scott A 253).

АТАНЈАТРА ( —1533) poslednji Inka. Na teritoriji današnje države Perua, pre dolaska Španaca, nalazio se conlar ogromne države Inka. Sam naziv Inka ne znači samo ime plomena — naroda, već su se lako na- zivali i vladajući krugovi, odnosno, to je bio naziv samog vladara, koji se uvek nazivao Inka. Poreko Inka se gubi u maglovitoj proŠlosti, ali postoje izvesni dokazi, prema kojima se smalra da vode poreklo od osnivača jedne ranije civilizacije, koja je postojala па ticritoriji dansšnje Bolivije i Peru-a, čiji Je najčuvoeniji spomonik razrušeni grad Tiahuanaco, po kome se i to doba, za celo to područje, naziva doba Tiahuanaco — civilizacije. Ova civilizacija se odlikovala u gradevinarstvu. Zidovi zgrada su bili sastavljeni (delimično još i danas postoje) od tako velikih blokova kamena, čije su strane bile brižljivo isklesaпе, da bi i sa današnjim tehničkim sredstvima bilo vrlo teško ove blokove pomaknuti ili obraditi. Zemljoradnja je isto tako bila na visokom stupnju.

Dinastiju Inka osnovao je Manco Capac (vidi pod Menco Capac). Glavni grad Inka je bio GCuzco. Najveći vladar im је bio Huayna Capac (1475—1525) koji je jako pro= širio svoju državu zauzimanjom, među osta= lima, i države Quito (Ecuador). Imali su izvrsne puleve, brinuli su se za vaspitanje; im-li su strogo confralističku vladavinu. Na čelu države se nalazio Inka, koji je vodio po= reklo od boga sunca, po njihovom verovanju, te je bio božanstven. Obožavali su sunce. Posle smrti Huayna Capac-a carstvo je bilo podeljeno na dva dela između njegovih sinova. Piahualpa, omiljen sin dobio je Quito, a Huascar, zakonit naslednik ostali deo carstva. KHratko vreme pre dolaska Зрапаса род мосзмот Franciska Pizara (vidi pod Pizarro) 1532 2., Атаћцајра зе рођшто ртону Нџазсага, zatvorio ga i proglasio je sebe za inku. 16. XI. 1532 Pizaro je sreo Pitahualpu kod Cajamarca i poslao mu je sveštenika Valметде-а да рокиза RPitahualpu da prevede u hrišćanstvo. Ritahualpa je zgrabio molitvenik i bacio ga na zemlju, dajući na taj način dovoljno razloga Šp=ncima za upad i da ga bace u famnicu. Pitahualpa je ponudio, za otkup= ninu, Jednu prostoriju napunjemu zlatom; mo=đutim, kada je otkupnina bila predata, on je izveden pred sud Španaca i osuđen na smrt na lomači, zato što je dao tajno naređenje iz tamnice, da mu se brat, — koga je on dao zatvoriti — ubije. i zato što Je kovao zaveru protiv Španaca. Pre svoje smrti primio je hrišćanstvo iz bojazni, te su ga Španci iz milosti, umesto da ga spale, — pogubili. Ecuedor je izdao 1937 g. jednu marku sa slikom Ајаћиа ре-(5 со А 140). Рети је 12да0о 1917 до 18 g. jednu marku na koioj se vidi sprovod Ајаћцајре (5соб А 63, АР 4).

ALMAGRO, Diego de (oko 1475—1538), španski konkvistador, igrao je vidnu ulogu u pokorenju Peru-a. Kao partner Franciska Pizara (vidi pod Pizarro) u planu za pohod na obale PacilHika Južne Pimerike, učestvovao je