Филателиста
1
Тито — први Претседник наше социјалистичке Републике
Четрнаести јануар 1953 год. претставља велики дан наше социјалистичке домовине. Тај дан остаће забележен као значајан историски датум, јер су тога дана наши народи преко својих најбољих претставника на Шестом редовном заседању Народне Скулштине ФНРЈ први пут у својој историји бирали и изабрали Претседника Републике.
Тога историског дана, за Првог Претседвика прве и данас једине земље истинског социјализма у свету изабран је друг Тито, не само највећи и најзаслужнији син наших народа кроз читаву њихову историју — човек чија се судбина одавно поистоветила са револуционарном судбином наших народа него и најпопуларнији човек данашњице у читавом напредном, демократском свету.
За Првог Претседника прве истински социјалистичке Републике изабран је друг Тито — човек кога су његова крупна, историска, револуционарна дела, која је оствариб, и остварује на тлу наше отаџбине од 1987 године до данас, издигла на ниво највећег револуционара практичара и теоретичара науке марксизма-лењинизма у свету; која су га издигла на ниво највећег и најдоследнијег поборника — и речју и делом — слободе, равноправности међу народима 2 државама и мира у читавоме свету.
- За Првог Претседника Републике изабран је друг Тито, први градитељ истинског со-
Инж. ПРЕДРАГ ПЕЋИНАР
цијализма у свету — човек који је изградио револуционарну марксистичку Партију у нашој земљи.
Широм читаве наше земље наши су народи свесрдно и топло са највећим одушевљењем поздравили избор Маршала Југославије Јосипа Броза Тита за Првог Претседника Федеративне Народне Републике Југославије; поздравили су потпуно заслужено поверавање овог највишег звања човеку чија је судбина свестрано повезана са судбином наших народа и за чије су име везани огромни успеси и најновија историја Југославије, чије име претставља симбол нове епохе народа Југославије.
Избор друга Тита за Првог Претседника ФНРЈ топло су поздравили и сви наши филателисти, а Савез филателиста Југославије је овим поводом упутио и честитку другу Титу.
У. име свих филателиста социјалистичке Југославије и на овом месту и овом приликом топло и срдачно честитамо другу Титу избор за Првог Претседника Федеративне Народне Републике Југославије и желимо да и на даље и са ове високе и одговорне дужности у нашој социјалистичкој заједници ствара крупна, револуционарна дела за срећу и за још лепшу будућност и наших народа и читавог међународног радничког покрета и напредног човечанства.
Наши велики људи – Никола Тесла
7 јануара ове године навршило се десет година од како је умро, усамљен у једном њујоршком хотелу, Никола Тесла, чувени научник и проналазач, чији радови и открића чине основу данашње цивилизације.
Потекао је из једне српске породице у Лици. Велика надареност, бујна машта и јака воља довели су га на техничке студије у Грац. Посвећује се са успехом студијама, не штедећи здравље. Радећи са Грамовом динамомашином, која је претстављала тада последњу реч електротехнике, Теслу почиње
да занима дотле нерешљив проблем мотора.
наизменичне струје. Од тог времена његове мисли су стално сконцентрисане на томе проблему. До решења је дошао, тек неколиКо година доцније, у Пешти. Први свој мотор заснован на принципу обртног магнетског поља практично је остварио 1883 г. Следеће године одлази у Америку, у нади да ће тамо моћи да оствари своје замисли. Ради успе-
но код Едизона, али се брзо са њим разилази. Радови на лучном осветљењу омогућују му да створи лабораторијум; и већ у периоду 1887—1888 г. пријављује у неких 40 патената свој полифазни систем, који му доноси славу. Новац добијен за ове патенте Тесла улаже у лабораторију и нове радове, Даљи његов рад усмерен је на произвођење и коришћење струја високих фреквенција, 1891 г. наговештава њихову примену за лечење. Рад на осцилаторним колима доводи та до великих открића садржаних у његовом познатом плану. радиотехнике 1898 г. И поред пожара, који му 1894 г. уништава лабораторију, Тесла не малаксава. 1898 г. објав-. љује начин бежичног управљања лађом, а следеће године успева да из своје велике радиостанице у Колораду изврши пренос вести на даљину од хиљаду километара. 1900 г. објављује принцип радара, а 1901 г, почиње изградњу велике радиостанице у Њу: